Nova austrijska ministarka spoljnih poslova Karin Knajsl formalno je ministarka bez stranke, ali na mestu prvog diplomate zemlje te našla se po pozivu austrijskih desničara i njihovog šefa Hansa-Kristijana Štrahea. Karin Knajsl važi kao ekspertkinja za Bliski istok i govori arapski jezik. Upravo to je bio povod i njena brojna gostovanja u televizijskim debatama u kojima se u protekle dve godine raspravljalo o doseljenicima i izbeglicama iz arapskih zemalja.

- pročitajte još: Kurc, veliki upitnik

U analizama koje se u austrijskim medijima ovih dana bave novom ministarkom spoljnih poslova, konstatuje se tako da je Knajslova pri tim nastupima u nekoliko navrata zapamćena po kontroverznim i provokativnim izjavama. Jedna od njih jeste i da su izbeglice iz Sirije i Avganistana većinom „ekonomske izbeglice“, da su to muškarci između 20 i 30 godina, koji, „frustrirani i nezadovoljni sami sobom, prouzrokuju nemire u arapskom svijetu, jer tamo ne mogu da ispune norme koje se u konzervativnom arapskom svetu nameću mladim muškarcima“.

Austrijski analitičari polaze od toga da će Knajslova svakako podržati i jednu od najvažnijih parola nove Vlade, onu koja joj je na kraju donela i pobedu na proteklim izborima. To je zaštita granica i suzbijanje nelegalnih migracija, te manji broj izbeglica čija se, kako tvrde, kulturološka pozadina nikako ne slaže s navodnom zapadnoevropskom.

Više razumevanja i podrške za nacionaliste?

Karin Knajsl na Balkanu do sada nije bila posebno aktivna i još uvek se ne zna u kojoj će meri podržati stavove šefa desničara Hansa-Kristijana Štrahea, čoveka koji otvoreno podržava politiku predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, te stavove Slobodarske stranke prema Kosovu, čiju nezavisnost Štrahe takođe kritikuje.

- pročitajte još: „Prirodan rast Slobodaraca“

„Tu je naravno i pitanje Rusije, za koju postoje velike simpatije u Slobodarskoj stranci. I to ne samo simpatije već i petogodišnji sporazum o saradnji između Slobodarske stranke i Putinove partije“, smatra politikolog sa Univerziteta u Beču Vedran Džihić. „Imajući u vidu otvorenu anti-EU-politiku Rusije na Balkanu, ta bliskost može da poprimi opasne dimenzije po region. Ne očekujem da će Austrija dirati u teritorijalni integritet zemalja Balkana, konkretno BiH, ali verujem da će količina razumevanja, pa čak i simpatije za političare kao što je Milorad Dodik, biti veće.“

Džihić je takođe mišljenja da će nova austrijska vlada zadržati strogi anti-migrantski kurs i fokusirati se na „zaštitu Evrope i domovine“ od ilegalnih migranata i izbeglica. Imajući u vidu da je jedna od glavnih predizbornih parola kancelara Sebastijana Kurca bila da je on taj koji je zatvorio zapadnobalkansku rutu, Džihić je ubeđen da će njegova vlada nastojati da, u saradnji sa zemljama Zapadnog Balkana, ojača granice, ali i policijske i druge službe bezbednosti u regionu kako bi one bile u stanju da budu bedem koji štiti Austriju i Evropu od migracija. „Podršku Austrije bi tada uživali oni koji rade na očuvanju stabilnosti, nezavisno od toga da li su autokratski nastrojeni i kako vladaju u samim državama. Takvu vrstu pragmatizma, kojem demokratske vrednosti nisu centralne, Sebastijan Kurc je pokazao već u novembru 2016. godine podrškom Nikoli Gruevskom u završnoj fazi izborne kampanje“, podseća Džihić.

- pročitaje još: „Orbanizacija“ Austrije?

Budućnost Evropske unije

Ključno za Zapadni Balkan svakako će biti i pozicioniranje Austrije unutar Evropske unije, kojoj će ta alpska republika predsedavati od druge polovine 2018. godine. Novi austrijski kancelar Kurc istina tvrdi da će nova vlada u svakom slučaju ostati na „evropskom kursu“, ali još nije jasno hoće li Austrija pri tome u celini podržati reforme koje bi ojačale Evropsku uniju ili će, za šta se zalaže evropska desnica, budućnost EU videti u jačanju nacionalnih država i autokratskih lidera. „Ta druga opcija bila bi kobna za demokratske procese na Balkanu, i to na taj način što bi u tom scenariju indirektno otišla i poruka u glavne gradove regiona da su autoritarne politike i strukture u osnovi u redu“, zaključuje Vedran Džihić.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android