Dosadašnji prvi potezi novih vlasti pokazuju da su one dobre samo u smeni profesionalnih kadrova i rušenju demokratskih procedura i institucija, ocenjuje za DW Jelena Milić, direktor Centra za evroatlantske studije. Cinično je, recimo, da su razlozi za smenu bivšeg guvernera Dejana Šoškića to što je on navodno kadar Demokratske stranke (DS), a onda se na to mesto postavi Jorgovanka Tabaković, istaknuti funkcioner Srpske napredne stranke (SNS), kaže Milićeva:

„Zadržali su Sašu Jankovića, zaštitnika građana, kao neku fasadu iza koje će tvrditi da nije tačno da su smenili sve koji su im smetali ili koji su dobro radili svoj posao u prošloj administraciji. Po meni se takođe kao jedna od najvećih opasnosti krije u toj protivustavnoj koncentraciji moći u službama bezbednosti, i generalno u čitavom sektoru bezbednosti. Mislim da ćemo oko toga i zbog toga još videti posledice“.

EU beleži minuse

Jelena Milić ocenjuje kako predstavnici evropskih institucija ne moraju sada da reaguje na takve poteze, ali da će oni to svakako učiniti kada budu odlučivali hoće li i kada Srbija dobiti datum početka pregovora sa Evropskom unijom:

„Ono čega se sada bojim je da EU, osim Kosova, ima i dodatne argumente da nam uspori proces integracija i da ga još intenzivnije uslovljava, pre svega ovim atakom na rad nezavisnih institucija kao što su Bezbedno-informativna agencija (BIA), i guverner Narodne banke. Mislim da će nam se to veoma negativno fakturisati, i da mi u dogledno vreme nećemo videti ni napredak u reformi sudstva niti u borbi protiv korupcije“.

Bez koncepta za Kosovo

Srpska vlada je zatražila konsenzus oko Kosova, ali još nije jasno oko čega bi trebalo da se uspostavi taj konsenzus; do sada je to bila formulacija „i Kosovo i EU“. Većina izjava se i dalje svodi na ponavljanje stava kako Srbija nikada neće priznati Kosovo, ali i dalje se čekaju neki konkretni koraci, ili nekakav koncept novih vlasti oko Kosova. Jelena Milić smatra da je vlada namerno izabrala Aleksandra Vulina za šefa Kancelarije za Kosovo, iako se zna da on nema podršku Srba sa Kosova:

„I to će se zapravo kasnije koristiti kao argumenat za nedostatak napretka, i za nemoć da se uozbilje i stave pod neku vrstu političke kontrole Srbi sa severa Kosova. Moja procena je da nova vlada i nema neki koncept za Kosovo, osim da pokušava da što duže održi status kvo, da se krije iza nemoći da koordinira Srbe sa severa Kosova, i da zapravo za taj zastoj u procesu napretka sa Kosovom bude optužena EU, koja navodno postavlja sve više i više uslova. Suština je stoga zapravo namerna i svesna ideja da se skrene sa evropskog puta i da se za to optuži viša sila i EU“.

Verbalno za EU

Sličnu ocenu za DW iznosi i bivši ambasador Srbije u Nemačkoj Ognjen Pribićević. Pribićević kaže da se od novih vlasti mogu očekivati verbalne podrške i posvećenost evropskim integracijama, ali će to vrlo teško ići u praksi dok se na nađe neko ozbiljnije rešenje za sever Kosova:

„Ulazimo u jedan jako težak period za Srbiju, gde će sigurno biti i stranaka koje će smatrati da bi trebalo početi preispitivanje evropskog puta, možda i u samoj vladi. I da se možda proba sa nekom drugačijom politikom, koja bi više gledala put Istoka, ili put nekakvih novih sila u svetu, nekih nesvrstanih. To će opravdavati time da se od Evrope i EU ne može puno očekivati u ovom trenutku, što je na žalost i tačno ali samo trenutno, no time se zamagljuje glavna suština da je Srbija evropska zemlja i da pripada EU“.

Gde Srbiju vodi Dinkić?

Jelena Milić primećuje da i kretanja u ekonomskoj sferi pokazuju jedan neobičan politički smer. Milić smatra da je to vidljivo nakon izjava Mlađana Dinkića, ministra finansija i privrede, od koga se očekivalo da bude neka vrsta osiguranja evropske orijentacije vlade, kako će prvi koraci vlade biti dodatno zaduživanje:

„I to ovog puta od centralnoazijskih zemalja i od Rusije, tako da mi se čini da ćemo onaj spomenik Alijevu na Tašmajdanu gledati kao mali ustupak koji smo načinili za jedan od kredita u odnosu na ono što nas tek čeka za potpuno netransparentno zaduživanje kod zemalja sa autoritativnim političkim režimima i velikim stepenom korupcije; one se ne zanimaju mnogo za to kakvo je stanje državnog aparata i institucija u Srbiji kao što bi to bilo kod MMF-a. Mislim da će to biti jedno opasno skretanje, i da čak i kad ova vlada jednom ode, da će taj kurs biti teško vratiti natrag“.

Autor: Ivica Petrović, Beograd
Odgovorni urednik: Ivan Đerković