Kada je reč o bolestima karcinoma, retko ko se usudi da govori o potpunom ozdravljenju. Ali savremena medicina, tačnije, onkolozi ponovo najavljuju kako su na pragu nove metode pravovremenog otkrivanja i time uspešnije terapije lečenja. Reč je o daleko većem saznanju o ćelijama tumora, na osnovu kojeg se naučnici nadaju da bi buduće terapije mogle da postanu individualnije i time uspešnije.

„Verujem da se nalazimo na početku jednog novog razdoblja u području onkologije sledećih deset, dvadeset godina“, kaže predsedavajući nemačkog Centra za istraživanje raka u Hajdelbergu, Otmar Vistler povodom Svetskog dana borbe protiv raka (4. februar).

Nova saznanja o ćelijama tumora

Iako istraživanja ove vrste nisu nova, ovaj ogranak medicine se, kako se čini, još uvek nalazi na početku razvoja. Dešifrovanje ćelija tumora bio je važan korak. Ono što je novo i što zapravo uliva nove nade jeste činjenica da naučnici danas mnogo više znaju o ćelijama tumora. Ovaj proces se naziva potpuna klasifikacija ćelija.

„Problem je u tome što nije svaki rak isti. Postoji više od 200 različitih vrsta oboljenja, a i ona se razlikuju od pacijenta do pacijenta“, kaže Vistler. Pomenuta potpuna razlaganje ćelija omogućava utvrđivanje i najmanjih promena u stanicama tumora, koje su u pojedinim grupama pacijenata obolelih od karcinoma iste. To je takoreći, kako kaže Vistler, polazna tačka novih istraživanja, odnosno primene nove metode. Prvi uspesi su već zapaženi i to u terapiji raka dojke i crnog raka kože. „Ali uprkos tome, hemoterapija će i dalje biti u upotrebi. Razlika je u tome što moći da je primenjujemo preciznije”, kaže Hagen Pfunder iz preduzeća „Roche Pharma AG“.

Lečenje će biti skuplje?

S druge strane ova nova metoda otvara i neka sasvim nova pitanja. Naime, potpunim razlaganje ćelije tumora, načnici dolaze do velike količine novih podataka, koji ne nude samo informacije o karcinomu, već i o tome od kojih naslednih bolesti neko boluje. Međutim, pitanje koje se nameće glasi, da li bi pacijentu trebalo saopštiti sve te informacije ili je bolje da on to uopšte ne zna? Šta se uopšte sme činiti sa tim podacima? “Mišljenja se jako razlikuju. U Hajdelbergu je osnovana jedna etička komisija, koja bi trebalo da odgovori na sva ta pitanja”, kaže šef odeljenja za molekularnu genetiku u nemačkom Centru za istraživanje raka, Peter Lihter.

Ostaje otvoreno i pitanje troškova. Naime, potpuno razlaganje i analiza ćelije tumora je skupa, a obrada velike količine podataka zahteva i nove kapacitete. Osim toga, lekovi bi u tom slučaju takođe postali skuplji, budući da bi jednu vrstu tableta mogla da koristi samo jedna manja grupe pacijenata. S druge strane, iako bi troškovi porasli, s obzirom na veću preciznost terapije, bilo bi manje grešaka u definisanju terapije, čime bi se na ovom polju troškovi svakako smanjili.

dpa/ha/jl