„Kosovski premijer Aljbin Kurti zapravo bi mogao da se zavali i opusti jer analitičari očekuju još jednu pobedu njegovog Samoopredeljenja na parlamentarnim izborima 9. februara. Ali, Kurti ostaje nepokolebljiv u kursu konfrontacije sa srpskim institucijama i strankama“, piše Noje cirher cajtung.

Švajcarski list prenosi da je kosovska policija protekle nedelje preduzela mere protiv srpskih administrativnih kancelarija u deset opština, uključujući pošte i poreske službe, da je ministar unutrašnjih poslova Dželjaj Svečlja najavio kraj „ere srpskih opština i paralelnih, kriminalnih institucija u Republici Kosovu“, ali i da su SAD i EU kritikovali akciju koja je sprovedena u sred predizborne kampanje.

Krajnji cilj: opstanak Srba na Kosovu

Kurti i njegova stranka usmerili su se protiv još jednog protivnika: Srpske liste (SL), najjače srpske stranke na Kosovu, piše list iz Ciriha i navodi da se SL već deset godina pita u delovima s većinskim srpskim stanovništvom i da održava bliske odnose s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i njegovom Srpskom naprednom strankom (SNS).

Srpska lista „smatra se produženom rukom Beograda na Kosovu“, navodi list.

Krajem 2024. poslanici Samoopredeljenja pokušali su da isključe Srpsku listu sa izbora, ali je žalbeni sud presudio u korist SL – i partiji je dozvoljeno da učestvuje na izborima. Ali, političari Srpske liste ne mogu, međutim, da odahnu.

„U poslednje vreme, oni su takođe izloženi sve većoj kritici iz redova kosovskih Srba, njihovih ključnih birača“, piše Noje cirher cajtung uz pitanje: da li nakon gubitka institucija Beogradu preti opasnost da izgubi i uticaj na Srbe na Kosovu?

Jer, kako se navodi, formirao se „kosovsko-srpski rival Srpskoj listi“ – nekoliko mladih srpskih političara i aktivista osnovalo je svoje stranke nakon prethodnih parlamentarnih izbora.

Na predstojećim izborima 9. februara kandidovaće se ukupno šest partija Srba s Kosova, duplo više nego 2021. godine. I sve one imaju istu glavnu brigu, piše švajcarski list, „da obezbede egzistenciju srpske manjine na Kosovu“.

U članku se navodi da, „kao i u drugim balkanskim državama, stanovništvo Kosova migrira, uključujući i srpsko stanovništvo. Pritisak iz Prištine pojačava tu tendenciju.“

Nove stranke kosovskih Srba smatraju da je i Srpska lista delimično odgovorna za taj egzodus i posebno osuđuju dve odluke: povlačenje srpskih zvaničnika iz zajedničkih institucija Kosova 2022. i bojkot lokalnih izbora 2023. godine, navodi list.

Uz ocenu da je Aljbin Kurti uspeo da dodatno ojača suverenitet Prištine na severu, dodaje se i da Srbi na severu Kosova žale zbog gubitka kontrole. To nije sasvim neosnovano, piše Noje cirher cajtung:

„Kosovske vlasti su pre dve godine počele eksproprijaciju srpske zemlje. Na tim parcelama postavile su baze specijalne policije Kosova, koja bi trebalo da obezbedi bezbednost na severu. I te korake, uz ocenu da su ’jednostrani’, Evropska unija takođe kritikuje.“

„Treći put“

U članku se i predstavlja jedna od novih stranaka: Srpska demokratija (SD). Nastala je iz pokreta za građanska prava 2023, a njihovi kandidati na ovim izborima su mladi i bili su tinejdžeri i deca ili još nisu ni rođeni tokom rata 1998/99.

List navodi da je predsednik SD Aleksandar Arsenijević, istaknuti aktivista iz Severne Mitrovice, nekoliko puta hapšen zbog protesta protiv kosovskih političara tokom njihovih poseta severu tog grada.

Arsenijević svoju stranku za švajcarski list opisuje kao „opoziciju Srpskoj listi, ali i Prištini, Beogradu, međunarodnoj zajednici i svima onima koji štete interesima Srba na Kosovu“.

Ocenjuje se i da su „upečatljivi“ stavovi iz izbornog programa Srpske demokratije: „Kosovo pripada Srbima koliko i Albancima i drugim zajednicama.“ Ili: „Mi ćemo održavati odnose s Beogradom na tehničkom, a ne na političkom nivou.“

Da li se to pojavljuje pokret koji više ne insistira na tome da Kosovo pripada Srbiji i čiji članovi žele da tamo žive trajno i kao građani Kosova, pita se Noje cirher cajtung.

„Da“, odgovara Bronvin Džons: „Arsenijević i Srpska demokratija predstavljaju treći put – između apsolutne lojalnosti Beogradu i emigracije.“

Džons je Amerikanka koja već nekoliko godina živi i radi na Kosovu i na čelu je nevladine organizacije koja se bavi odnosima među etničkim grupama.

Tek će se videti, zaključuje list iz Ciriha, da li će Srpska demokratija i druge stranke kosovskih Srba uspeti da razbiju monopol na vlast Srpske listi, a i to da li će i one jednog dana zauzeti nacionalistički kurs.

Jer, kako se podseća: Vlada u Beogradu i dalje je najveći poslodavac i finansijer Srba na Kosovu.

Bronvin Džons kaže: „Svako ko ne radi u međunarodnim organizacijama, nevladinim organizacijama ili malom privatnom sektoru, taj prima platu iz Srbije. I svi koji su tako zavisni, glasaće za Srpsku listu. U suprotnom će izgubiti primanja.“