To je za američkog ambasadora Ričarda Grenela očigledno bilo previše. Ono što je objavio nemački savezni ministar finansija Olaf Šolc (SPD) nije se svidelo američkom diplomati: udeo izdataka za odbranu trebalo bi, prema planiranom budžetu polako da poraste na 1,37 BDP. Ali, srednjoročno planiranje predviđa da izdaci za odbranu do 2023. ponovo padnu na 1,25 procenata – i to iako SAD već odavno zahtevaju da se Nemačka jače angažuje unutar NATO. „Članice NATO jasno su stavile do znanja da će se do 2024. kretati prema dva odsto, a ne udaljavati se od toga“, izjavio je Grenel nemačkoj novinskoj agenciji dpa.

To što američki ambasador kritikuje visinu planiranih izdataka za odbranu mnogi vide kao mešanje u unutrašnje stvari Nemačke. Poslanik u Bundestagu i potpredsednik FDP Volfgang Kubicki čak zahteva da Grenel napusti Nemačku.

Kubicki je u utorak izjavio da bi ministar spoljnih poslova Haiko Mas (SPD) „trebalo da Ričarda Grenela odmah proglasi personom non grata“. Jer: „onaj ko se kao američki diplomata ponaša kao visoki komesar jedne okupacione sile, taj mora da nauči da i naše strpljenje ima granica.“ Grenel krši Bečku konvenciju prema kojoj ambasador ne sme da se meša u unutarnje stvari jedne zemlje, smatra Kubicki.

„Potpuni diplomatski promašaj“

I poslanik SPD u Bundestagu Karsten Šnajder odbacuje kritike američkog ambasadora. „Gospodin Grenel je potpuni diplomatski promašaj“, kaže Šnajder dodajući da on ugrožava transatlantske odnose. „Sve to više podseća na junačenje nekakvog neotesanog čoveka.“

Šef poslaničke grupe CSU u Bundestagu Aleksander Dobrint smatra da je nedopustivo da iz američke ambasade Nemačkoj daju nekakve naloge. „To uopšte nema nikakvog uticaja“, tvrdi Dobrint dodajući da Bundestag ne prihvata savete sa strane. Budžet je „suverena odluka Savezne Republike Nemačke i nemačkog Bundestaga“.

Član poslaničke grupe CDU/ CSU Mihael Grose-Bremer kaže da bi američki ambasador, ako već komentariše nemački budžet, morao da ima ukupan angažmanu nemačke. On napominje da je Nemačka angažovana recimo u Maliju, gde Sjedinjene Države nemaju svojih snaga.

Stalne provokacije

To da nemački političari tako jasno ustaju protiv Grenela i njegovih izjava povezano je s ranijim događajima. Otkako je američki predsednik Donald Tramp u maju 2018. Imenovao Grenela (52) za ambasadora u Berlinu, upada u oči da on stalno komentariše nemačku politiku i iznosi zahteve. Neposredno nakon preuzimanja dužnosti, on je tako izjavio da nemačke firme ne bi trebalo da posluju s Iranom nakon američkog napuštanja sporazuma s tom zemljom o korišćenju atomske energije. U februaru 2019. upozorio je Nemačku i druge evropske zemlje da ne zaobilaze američke sankcije protiv režima u Teheranu.

Osim toga, Grenel je upao u oči izjavom da želi da ojača „konzervativce u celoj Evropi“, što je neuvijena najava da ubuduće namerava da podstiče desnopopulističke stranke. Grenel se umešao i u raspravu o izgradnji gasovoda Severni tok 2, i u jednom pismu zapretio američkim sankcijama firmama koje učestvuju u izgradnji, s obzirom da taj projekat, prema njegovom mišljenju, dovodi Ukrajinu u loš položaj i povećava opasnost od ruske intervencije.

A pre nekoliko dana preteće pismo poslao je nemačkom ministru privrede Peteru peteru Altmajeru (CDU) u kojem najavljuje smanjenje razmene informacija tajnih službi s nemačkim vlastima ako Nemačka dozvoli kineskom koncernu Huavej da učestvuje u izgradnji nove mreže mobilne telefonije 5G.

Sve u svemu, dugačak je to spisak zahteva, mešanja u odluke i pretnji. Sve to polako, ali sigurno stavlja na iskušenje strpljenje brojnih nemačkih političara.

Angela Merkel se ne uzbuđuje

Jedna od onih koja se ne izjašnjava o stilu američkog ambasadora je Angela Merkel. Ipak, sadržajno mu se suprotstavila. U utorak je tako ukazala da je Nemačka svoje izdatke za odbranu s nekadašnjih 1,18 odsto BDP, uprkos većim stopama ekonomskog rasta svake godine povećavala i da 2020. doseže 1,37 odsto BDP.

Brojke o srednjoročnom planiranju ona ne smatra pouzdanim. „Odlučujući su realni izdaci, a oni su uvek korigovani na gore“, naglasila je savezna kancelarka Angela Merkel.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android