DW: Bivši makedonski premijer Nikola Gruevski i njegova VMRO-DPMNE nisu uspeli da formiraju vladu do isteka zakonom predviđenog roka. S obzirom na dugotrajnu političku krizu u toj zemlji, kako sagledavate takav razvoj događaja – kao neuspeh ili kao pozitivan iskorak?

Knut Flekenštajn: Nismo mi ti koji bi trebalo da procenjuju kakva bi vlada bila dobra. To prepuštamo građanima i političkim strankama u Makedoniji. Mi smo zainteresovani za stabilnu vladu, onu koja će početi da sprovodi neophodne reforme, koja će poštovati dogovor iz Pržna i omogućiti da Specijalno javno tužilaštvo nastavi svoj posao. Nama nije važno da li je u pitanju stari ili novi premijer, da li je to VMRO-DPMNE ili SDSM. Važna je većina u parlamentu i nastavak evropskog puta. Ako se to dogodi – imate našu podršku.

VMRO-DPMNE će zatražiti raspisivanje novih izbora, ukoliko ne budu uspeli da formiraju vladu. Mislite li da bi to bilo dobro rešenje?

Ne znam šta predviđa Ustav Makedonije, ali siguran sam da predsednik ne bi trebalo da ponudi samo jednoj ličnosti da formira vladu i da nikome drugom ne pruži šansu. Ali to je pitanje za predsednika i za Ustav. Pitanje novih izbora ne bih komentarisao, ali rekao bih da novi izbori znače i novu kampanju i novo gubljenje vremena.

Kakvi bi, prema vašim očekivanjima, mogli da budu naredni koraci predsednika Ivanova?

Nisam ja taj koji bi to trebalo da kaže, ali uobičajeno je da, kada stranka koja ima najveću podršku ne uspe (da formira vladu), šansu dobije sledeća partija. Tako je bar u teoriji. Ali moguće je potražiti i neke druge ljude koji bi formirali vladu. Pitanje je da li je neuspeh VMRO-DPMNE da sastavi vladu vezan za probleme s njenim liderom ili se radi o suštinskim problemima između dve stranke.

U zajedničkoj izjavi komesara Johanesa Hana i vaših kolega poslanika u Evropskom parlamentu, poziva se na postizanje snažnog, sveobuhvatnog i reformskog konsenzusa. Evropska komisija je takođe u više navrata isticala potrebu stvaranja širokog konsenzusa. Da li to znači da se Brisel zalaže za formiranje nekakve široke koalicije?

Nikada ne bih davao savet kakva bi koalicija trebalo da se formira u drugoj zemlji. U Nemačkoj smatramo da je neophodno da u teškim vremenima formiramo široku koaliciju. Možda bi to bila šansa i za Makedoniju, ali nisam siguran da je sada pravo vreme za to zbog dugoročne političke krize. Kao stranac, mogu samo da kažem da je (Makedoniji) potrebna vlada sa stabilnom većinom.

Evropska komisija neprestano ponavlja da Zapadni Balkan za nju ostaje prioritet, ali situacija na terenu i angažman Evropske unije u tom smislu, dobijaju više kritika nego pohvala. Smatrate li da EU, bez jasne politike proširenja, ima dovoljno instrumenata da održi balkanske države na evropskom putu?

Mislim da imamo, ali bi oni trebalo da budu vidljivi. Znam da trošimo milione evra za pomoć balkanskim državama, za njihovu tranziciju. Ja neprestano kritikujem Evropsku komisiju zbog toga što ljudi u tim zemljama ne uočavaju dovoljno koliko smo mi zaista angažovani i koliko zaista želimo balkanske države u našem klubu. Druga stvar je to da, u ovom procesu koji traje duže nego što se očekivalo, pronađemo dodatne instrumente podrške, naročito za poboljšanje regionalne saradnje. To je tema o kojoj ćemo svakako da raspravljamo u narednom periodu u Evropskom parlamentu.

Osim demokratskog nazadovanja u Makedoniji, tenzije rastu i na Kosovu, u Srbiji, Bosni i Hercegovini… Čini se da za sada niko ne može da predvidi kakva će biti politika novog američkog predsednika Trampa u regionu, ali ni to da li je EU spremna da preuzme veću ulogu na Balkanu i kakva bi ta uloga trebalo da bude.

Siguran sam da ćemo biti spremni. Trebalo bi da sačekamo i vidimo kakva će biti politika Trampa prema Evropi, politika bezbednosti, politika prema Balkanu. Zatim bi trebalo zajedno da sednemo i vidimo šta mi možemo dodatno da uradimo.

Šta je sa ruskim uticajem na Balkanu? Da li se o tome u Briselu uopšte diskutuje i ima li zabrinutosti?

Uočavamo da su Rusija, Turska, ali isto tako i drugi, zainteresovani – ili za razvoj odnosa sa balkanskim državama, ili da izazovu probleme za EU time što bi skrenule balkanske države sa evropskog puta. Ali mi bi trebalo da budemo samouvereni. Ukoliko uradimo dovoljno, ukoliko ljudi znaju da mi zaista planiramo proširivanje, onda će, ubeđen sam, odluke koje donose te zemlje jasno biti u korist EU. Ali ako ne budemo dovoljno radili, ako ne napravimo nešto što je vidljivo, ako samo budemo pričali i ne budemo se suprotstavljali autokratskim tendencijama, onda će za nas biti teško. Mi moramo da uradimo naš domaći zadatak, a isto tako i zemlje Balkana.

Ali šta se to konkretno po tom pitanju razgovara? Kako planirate da pomognete Balkanu?

Razgovaramo o tome kako da više podržimo socijalni i ekonomski razvoj. U ovom trenutku, fokusiramo se na demokratiju i fundamentalne slobode i prava, što jeste veoma važno. Ali u vreme kad ljudi ne znaju kako će da prežive sledeći mesec, mi imamo i taj, drugi problem. Moramo da se koncentrišemo na oba problema – i na vladavinu prava i osnovna prava, ali i na socijalno i ekonomsko stanje u tim zemljama. Ako uradimo nešto više, naročito kada je reč o toj socijalnoj dimenziji, ljudi će uvideti da smo angažovani i da želimo da pomognemo.

Knut Flekenštajn je poslanik Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD) u Evropskom parlamentu od 2009. godine. Član je Odbora za spoljne poslove u tom parlamentu, kao i tela zaduženog za spoljnu politiku u nemačkoj SPD.