Ovaj izbor je senzacija – iako se ime Roberta Prevosta s vremena na vreme pominjalo kada se pričalo o nasledniku pape Franje.

Po prvi put je jedan kandidat iz SAD izabran za poglavara Katoličke crkve. U doba američkog predsednika Donalda Trampa i njegovog novog svetskog poretka, jedan Amerikanac biće sada papin rimski protivnik.

Novi papa, koji je više od sto godina nakon poslednjeg pape po imenu Lav uzeo ime Lav XIV, potiče iz Čikaga. Tamo je rođen 14. septembra 1955. godine.

Ali nakon školovanja, prvih studija i svešteničkog zaređenja 1982, napustio je SAD i nikada više u rodnoj zemlji nije duže boravio. Jer, pored američkog, ima i peruansko državljanstvo. Prevost je studirao i doktorirao u Rimu.

Vođa avgustinskog reda

Već od 1977. godine pripada redovničkoj zajednici avgustinaca. Ovaj red, nastao u 13. veku, danas ima težište na duhovnoj brizi i obrazovanju.

Od 1985. do 2001. godine radio je u raznim funkcijama za red u Peruu, povremeno i kao profesor teologije, a naposle kao provincijal avgustinaca u zemlji.

Godine 2001, američki Peruanac prelazi u Rim i postaje generalni prior avgustinskog reda, dakle najviši član reda. Tamo je boravio u zaista impresivnom kompleksu odmah izvan kolonada Trga Svetog Petra.

Kasa reda, uzgred rečeno, sigurno je dobro profitirala jer su tokom konklave razne televizijske stanice koristile krovne terase za direktne prenose.

Ali Prevostov put trebalo je ponovo da vodi u Peru, ponovo na sever zemlje, koji spada u siromašne regione zemlje.

Papa Franja ga je u novembru 2014. imenovao za biskupa i poslao u peruanski grad Čiklajo, najpre kao apostolskog administratora, a zatim od septembra 2015. kao lokalnog biskupa.

Tokom proteklih decenija bilo je one raznih problema. Peru je daleko od Rima, a crkva u toj zemlji povremeno je pod uticajem reakcionarnih američkih snaga. Papa Franja sigurno nije poslao nekoga u Peru koga je želeo da se reši u Rimu.

Redovni kontakti s Vatikanom

Već 2019. i 2020. godine papa Franja je Roberta Prevosta postavio za člana dva važna rimska kongregacijska tela. To je značilo da je biskup imao redovne kontakte s Vatikanom.

Sledeći korak usledio je krajem januara 2023. Prevost je postao prefekt Dikasterijuma za biskupe – izuzetno važnog tela u crkvi u kojoj mnogi sveštenici žele da napreduju u karijeri – i predsednik Papinske komisije za Latinsku Ameriku.

Na svom poslednjem konzistorijumu u decembru 2024. godine, Franja je redovnika imenovao za kardinala.

Neobično je da je samo pet meseci kasnije usledila poslednja prečka na crkvenoj lestvici karijere. Kardinali su ga izabrali za papu.

Italijanski listovi su ga već ranije označili kao kandidata, hvalili ga kao „američkog posrednika“ koji bi, kako piše list La Stampa, mogao postati „iznenađenje konklave“.

Amerikanac spaja „doktrinarnu strogoću, pastirsko saosećanje i misionarsku viziju Jevanđelja“.

Nema otklona od Franje?

Izbor Prevosta sigurno nije otklon od godina pod papom Franjom. U mnogim stvarima, naročito u socijalnim pitanjima, Amerikanac će slediti Argentinca.

Ali u drugim pitanjima Prevost se jasnije pozicionirao nego dosadašnji papa. Kada je reč o spornoj temi zaređenja žena, upozorio je da crkva mora biti drugačija od društva. Zaređenje žena „ne rešava nužno neki problem“, već možda stvara novi.

Nakon senzacionalnog izbora Bergolja, koji je u vatikanskom sistemu često delovao kao strano telo i baš zbog toga bio cenjen vani, dolazi neko ko sistem iznutra dobro poznaje i na njemu insistira.

Amerikanac koji nije tipičan Amerikanac. Biće zanimljivo videti koliko će dosledno ili slobodno slediti Franjin kurs.

Očekuju ga važni termini

Postoji već nekoliko važnih termina koje kalendar ili crkveno-politički plan prethodnika nameće novom papi. Naravno, papa Lav, koji je u suštini apsolutni vladar, mogao bi da odluči drugačije. Ali to se od Prevosta ne očekuje.

Već krajem maja obeležava se 1700. godišnjica početka Nikejskog sabora. Jubilej koji ima izuzetnu važnost za ekumenizam.

Godine 325. formulisano je – pre svake podele hrišćanstva – centralno hrišćansko veroispovedanje. Već dugo su papa Franja i grčko-pravoslavni patrijarh Vartolomej I planirali da putuju u Nikeju. Grad se danas nalazi u oblasti Iznik u Turskoj, jugoistočno od Istanbula.

Zbog smrti Franje odložena je neobična kanonizacija Karla Akutisa (1991–2006), koji je rano preminuo od leukemije i koji se promoviše kao „Božji influenser“.

Kanonizacija je bila planirana za 27. april. I sigurno će uskoro biti realizovana s Lavom XIV.

Još značajniji je projekat sinodalnosti, teološki i crkveno-politički poduhvat koji je Franji bio na srcu – Veliki sinod. Još dok je bio na samrtnoj postelji, nešto više od mesec dana pre smrti, Vatikan je – uz papino odobrenje – objavio produženje ovog reformskog poduhvata do oktobra 2028.

I dao je svim biskupijama širom sveta konkretne vremenske smernice za konsultacije. Tek za nešto više od tri godine planirano je veliko crkveno okupljanje u Rimu.

Senka nad pontifikatom

Ostaje da se vidi koliko će Lav XIV usko ili široko tumačiti teme. Ali, on je bio među 55 kardinala konklave koji su bili uključeni u sinod u oktobru 2023. i oktobru 2024.

Ali o Prevostu se ovih dana u Rimu govori i u drugom kontekstu. Protiv njega je podneta prijava Vatikanu zbog zataškavanja seksualnog zlostavljanja.

U sredu, neposredno pre nego što su kardinali nekoliko stotina metara dalje ušli u Sikstinsku kapelu, međunarodna organizacija „Mreža preživelih zlostavljanih od strane sveštenika“ (SNAP), poreklom iz SAD, ponovila je pred novinarima svoje optužbe protiv ukupno šest istaknutih kardinala. Uključujući Prevosta.

Kao i ostali optuženi kardinali, Amerikanac je odbacio optužbe bez konkretnih odgovora. A sada je papa.

Piter Ajsli iz uprave SNAP-a upozorio je da niko od optuženih ne bi smeo da postane Franjin naslednik. Novi papa ne bi smeo da bude kompromitovan i morao bi konačno ozbiljno da sprovede Franjinu politiku „nulte tolerancije“.