Frank-Valter Štajnmajer je, kao zajednički kandidat stranaka iz demohrišćanskog bloka CDU i CSU i Socijaldemokratske partije SPD izabran za predsednika Nemačke. Štajnmajer je već dugi niz godina ime koje je konstantno prisutno u nemačkoj politici. Donedavno je bio ministar spoljnih poslova u tzv. velikoj koaliciji CDU/CSU i SPD. Za većinu građana Nemačke, kako pokazuju ankete, Štajnmajer je osoba koja oličava nemačku diplomatiju. Pritom je njegov posao šefa diplomatije bio tek poslednji u nizu pozicija koje je 61-godišnji socijaldemokrata obavljao tokom svoje skoro dvadesetogodišnje političke karijere. Ministar u kancelarskom uredu, predsednik poslaničke grupe SPD, ministar spoljnih poslova u prvom mandatu i kandidat za kancelara. Posle Joahima Gauka, dakle, u predsedničku fotelju seda čovek koji u Nemačkoj nije nepoznanica.

Najomiljeniji političar Nemačke

Štajnmajer u svom prtljagu donosi mnogo toga što će mu dobro doći na funkciji predsednika Nemačke. On je kao ministar spoljnih poslova uživao veliki ugled i van njegove stranke (SPD). Ima diplomatsko iskustvo, cenjen je i na međunarodnom nivou i prošao je kroz mnoge krize. Taj ugled odražavaju i rezultati anketa. Štajnmajer se već godinama nalazi u samom vrhu među omiljenim političarima u Nemačkoj. To je na kraju krajeva verovatno i bio važan argument za njegov izbor za predsedničkog kandidata – nakon što se nedeljama vodila igra „povuci-potegni“ oko odgovarajućeg kandidata.

Mnogi posmatrači već duže su ukazivali da je taj sin stolara iz Severne Rajne Vestfalije zainteresovan za najvišu funkciju u državi. Konačno, Štajnmajer se i kao ministar spoljnih poslova, tokom svojih brojnih putovanja i blizu 400.000 kilometara godišnje pređenih avionom, uvek predstavljao – gotovo predsednički. I uvek mu je bila važna –uravnoteženost. To se naročito vidi u konfliktu u Ukrajini, gde je stekao veliki ugled zbog svojih diplomatskih poteza između Kijeva i Moskve. Štajnmajer je pomogao da se taj konflikt ublaži – što je postigao između ostalog i pažljivim i promišljenim izborom reči koje je koristio. Zato se u medijima još jače reagovalo na njegove izjave o novom predsedniku SAD. Donalda Trampa Štajnmajer nazvao „propovednikom mržnje“. Kasnije je rekao i da Trampov mandat označava „kraj starog svetskog poretka“. To nikako ne odgovara slici kreiranoj u javnosti o diplomati koji, kako to poneko vidi, ima naklonost prema dosadnom, birokratskom životu.

Uspon u timu kancelara Šredera

Štajnmajerova karijera započela je u timu bivšeg kancelara Gerharda Šredera (SPD). Štajnmajer je bio šef njegovog kabineta još u vreme dok je Šreder bio premijer Donje Saksonije. Nakon što je SPD 1998. došla na vlast u Berlinu i Šreder postao kancelar, Štajnmajer je preuzeo funkciju državnog sekretara, a kasnije i ministra u kancelarskom kabinetu. Godine 2005. je, tokom prve velike koalicije demohrišćana i socijaldemokrata, bio na funkciji ministra spoljnih poslova, a obavljao je i funkciju vicekancelara. Njegova stranka ga 2009. klandiduje za kancelara, ali SPD je izgubila izbore i mnogi su kao razlog navodili to što je Štajnmajer „nedovoljno blizak biračima“. On svakako ne važi niti je ikad važio za neotesanu osobu, već je na komplikovanom diplomatskom parketu, kroz svoju upornost i sposobnost da ima pregled situacije, ostavljao dobar utisak.

Nakon ponovnog formiranja velike koalicije 2013, Štajnmajer se vratio na čelo Ministarstva spoljnih poslova. Pored Hans-Ditriha Genšera (FDP), on tako spada među vodeće ličnosti nemačke spoljne politike proteklih decenija. Frank-Valter Štajnmajer je rođen 5. januara 1956. u Detmoldu i oženjen je sutkinjom Elke Bidenbender. Imaju jednu odraslu ćerku, studentkinju. Humana strana Štajnmajera prvi put je dospela u centar pažnje javnosti 2010. godine. On je u to vreme kada je bio šef poslaničke grupe SPD u Bundestagu, napravio pauzu, kako bi svojoj tada teško oboleloj supruzi donirao bubreg. Pored velikih privatnih motiva za taj čin, to mu je donelo i veliko poštovanje i priznanje ljudi u Nemačkoj.

Merkel: „Odluka razuma“

Čak i iz redova bavarske Hrišćansko-socijalne unije (CSU) stižu reči pohvale za novog nemačkog predsednika. Zamenica bavarskog premijera Ilze Ajgner je tog socijaldemokratu nazvala „dobrim kandidatom“. Poslanik CSU u Evropskom parlamentu Manfred Veber od Štajnmajera očekuje kontinuitet: „Nemačkoj je potrebno jako vođstvo, upravo u sadašnjoj situaciji.“

Štajnmajer bi – tako bar deluje poruka koja se može izvući iz njegovog izbora – trebalo da bude svojevrsno sidro stabilnosti koje štiti od nereda i nestabilnosti. To je i kancelarkina poruka. Angela Merkel je odluku za izbor Štajnmajera za novog nemačkog predsednika nazvala „odlukom razuma“. Većina Nemaca sigurno se slaže s tom razumnom odlukom.