Novi produžeci ili tvrdi Bregzit?
30. mart 2019.
I šta sada? Donji dom parlamenta u Londonu u petak je po treći put glasao protiv sporazuma britanske Vlade i Evropske unije, ovog puta sa 344 glasa protiv i 286 za. Nije pomoglo ni što je premijerka Tereza Mej obećala ostavku i „novi početak“ u slučaju prihvatanja sporazuma. Time takozvani tvrdi Bregzit postaje sve izvesniji. Rok je za sada 12. april.
Takav ishod ne odgovara nikome u Briselu. Da su britanski poslanici prihvatili dil, Bregzit je mogao biti pomeren do 22. maja, pred evropske izbore. Na snagu bi tada stupio prelazni period do kraja iduće godine – do tada bi Velika Britanija ostala na zajedničkom tržištu.
Iz perspektive glavnog pregovarača EU Mišela Barnijea britanska premijerka ima samo još dve opcije: ona može u Briselu tražiti produženje pregovora i nakon 12. aprila ili pak tada njena zemlja može izaći iz EU bez ikakvog dogovora. „Pokucaće oni na naša vrata“, rekao je Barnije u Varšavi, odakle je tokom jedne posete pratio glasanje u Londonu. „Spremni smo za razgovore i savetovanje.“
Produžeci do evropskih izbora?
„Ako Britanci žele produženje roka, onda ono treba da bude prilično dugo“, rekao je po ko zna koji put predsednik Saveta EU Donald Tusk u Briselu. On je posle glasanja u Londonu najavio posebni samit EU za 10. april.
Do sada je Tereza Mej odbijala da traži duže produženje roka. Naime, od 23. do 26. maja se održava glasanje za Evropski parlament – ako Britanci tada još budu u EU, onda bi morali da glasaju na tim izborima.
Sa druge strane, britanski parlament se više puta izjasnio i protiv izlaska iz EU bez ikakvog dogovora. Tereza Mej prema najavama namerava da ostane na vodećoj poziciji u Dauning stritu 10. Rekla je da njena vlada želi da radi na „uređenom Bregzitu“ te da je parlament „došao do svojih granica“.
EU očekuje da Mej na sledećem samitu predstavi moguće rešenje. „Moguće je da Britanci prvo dobiju kratko produženje, do 22. maja ili 30. juna“, rekao nam je jedan diplomata u Briselu. Kraj juna se pominje jer se Evropski parlament konstituiše tek početkom jula, ali je i taj datum pravno sporan. „Pre nego što dopustimo da Britanci izlete iz EU uz haos, pokušaćemo da nađemo pravno utemeljeno rešenje za ovaj problem“, dodao je on.
Mišel Barnije je pak najavio da će se EU sada još intenzivnije pripremati za izlazak bez dogovora. Posebno je u fokusu granica Republike Irske i Severne Irske koja je veo Ujedinjenog Kraljevstva. Barnije je nagovestio da bi granične i carinske kontrole u slučaju tvrdog Bregzita mogle da se obavljaju ne na samoj granici, nego dublje u teritoriji.
Barnije zapravo najavljuje neku vrstu ostanka Severne Irske u carinskoj uniji sa EU, što je scenario koji London i severnoirski protestanti strogo odbijaju. Sa druge strane, ponovno uvođenje vidljive irsko-irske granice budi strah od novih konflikata. O tom problemu će sledeće sedmice nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Emanuel Makron pričati sa irskim premijerom Leom Varadkarom.
Šta je sa cehom?
Ambasadori članica pri Evropskoj uniji su još u sredu razmatrali brojne scenarije i utvrdili da se u slučaju tvrdog Bregzita sa Britancima može razgovarati o budućim odnosima samo ukoliko London uplati ranije traženu cenu „razvoda“. U sporazumu koji britanski parlament odbija kaže se naime da je Velika Britanija dužna 39 milijardi evra koje treba uplatiti u zajedničku kasu EU.
Kako su ustanovili ambasadori, ukoliko sedam dana nakon Bregzita ne budu stigle garancije Londona da će novac uplatiti, svi razgovori o budućim trgovinskim odnosima ostrva i kontinenta idu na led. Mnogi britanski poslanici to pak kategorički odbijaju, tumačeći da u slučaju tvrdog Bregzita njihova zemlja ne sme imati ni finansijske obaveze prema EU.
Holandski premijer Mark Rute upozorio je da je neuređeni Bregzit sada najizglednija opcija. Ipak, diplomate u Briselu pretpostavljaju da će šefovi država i vlada EU na samitu ipak pokušati da načine još koji ustupak Terezi Mej. „Oni ne žele da budu krivci ako Britanci 48 sati nakon samita izlete iz EU“, kaže jedan diplomata upućen u razgovore.