Nakon što je u februaru prošle godine počela ruska agresija, Kira* je najpre otišla u Gruziju, a zatim u Izrael. Ana, takođe Ruskinja, se u isto vreme zaputila u Jermeniju.

Jurij je napustio Rusiju u jesen prošle godine. Nakon što je predsednik Vladimir Putin najavio mobilizaciju, odmah se odvezao u Kazahstan.

Svi oni su sagovornici DW i osuđuju ruski rat protiv Ukrajine, ali su se ipak vratili u Rusku Federaciju.

„Rane u duši još moraju da zacele“

„U to vreme sam smatrala da je nemoguće ostati u Rusiji“, kaže Kira (27), koja je otišla u Gruziju. Potom je prešla u Izrael, gde je upisala fakultet i dobila stipendiju.

Međutim, u Izraelu nije imala pravo da radi i da se izdržava. Na kraju se prijavila za posao u jednoj organizaciji u Rusiji i – vratila. „Želim da se profesionalno razvijam, pružila mi se prilika i iskoristila sam je“, naglašava ona.

„Rane u duši još moraju da zacele. Trudim se da ne idem u velike gradove. Osećam veliki otpor prema onome što se dešava u Rusiji i često samo želim da zatvorim oči“, dodaje ova devojka.

„Bio je to beg od mene same“

Ana (31) o odlasku u Jermeniju prošle godine kaže: „Bila je to impulsivna odluka. Ali tamo sam shvatila da sam bežala od sebe same.“ U Rusiju nije morala da se vrati zbog posla, jer radi u marketingu, a to može i od kuće.

„Radilo se o tome da se vratim u Rusiju i preuzmem odgovornost“, kaže Ana. „Ne želim da svi misle da je rat nešto normalno. Neko će proći ulicom i reći: 'Rat je normalan'. Ali ja sam osoba, koja će odgovoriti: 'Nije. Da li si ti sasvim lud?'“

Prošle godine je, prema procenama demografa, Rusiju napustilo između pola miliona i 800.000 ljudi. Postojala su dva talasa emigracije: neposredno nakon ruske invazije i nakon objave mobilizacije.

„Devojka me je praktično izbacila“

Jurij, programer, kaže da nije paničio na početku rata, a ni mobilizacija ga nije uplašila. „Ali moja devojka je bila veoma zabrinuta, nije mogla da spava kako treba i praktično me je izbacila iz kuće“, kaže on.

„Nisam znao šta me sve čeka. Tada smo rekli smo jedno drugom da uvek mogu da se vratim, a da je zemlju moguće napustiti samo sada.“

Jurij je proveo nekoliko mjeseci u Kazahstanu, pa još nekoliko u Kirgistanu. Delio je stan sa još šestoricom Rusa. Nadali su se da će rat proći, ali samo je prolazilo vreme.

Jurij se vratio ove zime. „Rusija mi nije nedostajala. Ali želeo sam da se vratim kući, u svoj stan“, kaže on. Uostalom, tamo su njegovi najmiliji: roditelji, brat koji ima invaliditet i devojka, sa kojom je zajedno već 13 godina.

Mnogi se vrate – privremeno

„Mnogi ljudi nisu stigli do zemalja u koje su zapravo želeli da odu. Većina je bar jednom promenila zemlju“, kaže moskovska sociološkinja Ljubov Borusjak za DW.

Prema njenim rečima, mnogi su stigli u zemlje u kojima nikada nisu mislili da će završiti, praktično bez dokumenata i sa vrlo malo novca. „Neki od ovih ljudi su se kasnije vratili u Rusiju, barem na neko vreme“, dodaje Borusjak.

Prema navodima istraživačkog tima „OutRush“, koji vrši istraživanja među ruskom emigracijom, u Rusiju se vratilo 16 odsto onih koji su je napustili po izbijanju rata. Dve trećine njih reklo je da su se vratili samo privremeno.

Gde će naredni put?

Jurij kaže da on i njegova devojka dugo razmišljaju o odlasku iz Rusije, ali ne znaju kuda. Par je u raskoraku. Jurij priznaje: „Voleli bismo da živimo u Rusiji, ali problem je režim i politika koja se vodi.“

Nakon svog povratka, Ana je veoma tužna što se život ljudi u Rusiji na isti način nastavlja. „Osećam se kao da sam u filmu, u kojem se svi pretvaraju da je sve normalno. Ponekad mi je veoma teško i tužno da gledam kako se stvari pogoršavaju“, žali se ona.

Veruje da će najdalje kroz godinu dana opet otići, sanja o Berlinu ili – Baliju.

Kira takođe razmišlja o tome gde da ide sljedeći put. Uzima u obzir SAD, Kanadu, Veliku Britaniju i Nemačku.

*prava imena poznata redakciji

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.