Još uvek neoporavljen od tragedije koja ga je pre godinu dana nepovratno izmenila, Novi Sad tokom jučerašnjem dana preplavile su suze, tuga i tišina. Crvena srca sa imenima nastradalih, belo cveće i plamen sveća prekrili su plato Železničke stanice u Novom Sadu.

Pod jakim jesenjim suncem više desetina hiljada ljudi, gotovo šapatom, tokom celog dana odavala je počast žrtvama tragedije, koja je pokrenula lavinu nezadovoljstva i rezultirala stotinama protesta širom zemlje od novembra prošle godine.

Ovog puta bez transparenata, pištaljki i prepoznatljivog „pumpanja", građani su palili sveće i donosili cveće od ranih jutarnjih sati, mnogi ne suzdržavajući jecaje.

Protesni performans počeo je u 11:52 – vreme je kada se na građane, godinu dana ranije, obrušila betonska nadstrešnica. Građani su, simbolično, pristizali sa 16 različitih lokacija, a uoči šesnaestominutne tišine pušteno je 16 belih golubova – za svaku žrtvu po jedan.

„Ove ljude ubila je korupcija"

Uprkos već viđenim opstrukcijama železničkog saobraćaja zbog navodnih dojava o bombi, Novi Sad je svedočio najvećem komemorativnom skupu u svojoj istoriji. MUP Srbije procenio je 39.000 okupljenih, dok pojedini izvori govore o brojci od najmanje 80.000.

Studenti iz brojnih gradova na protest su – ne po prvi put – došli pešaka, na tom putu prešavši na desetine i stotine kilometara. Žuljeve i povrede, kaže Mateja – Mladenovčanin koji je pešačio iz Beograda – zalečio im je velikodušan i veličanstven doček Vojvođana dan ranije.

Mešavina tuge, ponosa i osećaja zajedništva bila je dominantan utisak okupljenih sa kojima je DW razgovarao, a zajednička motivacija – pronalazak odgovornih za pogibiju nastradalih.

„Lepo je videti ovu solidarnost, cela Srbija se skupila. Ove ljude ubila je korupcija, a na njihovom mestu mogao sam biti ja, vi ili bilo ko nama blizak. Zato tražimo odgovornost svih grana vlasti, naročito kabineta predsednika, koji meša prste u sve institucije ove zemlje i nijednoj ne dozvoljava da funkcioniše kako treba", kazao je mladi Nemanja iz Čačka.

Od „neke utakmice" do izvinjenja

Za to vreme, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, zajedno sa ostatkom državnog vrha, prisustvovao je parastosu postradalima u Hramu Svetog Save u Beogradu.

On je dan ranije uputio javno izvinjenje zbog stvari koje govorio o studentima, građanima i svima sa kojima se nije slagao, te poručio „da su mnogi u našem društvu pravili ozbiljne i velike greške, uključujući i mene". Odsustvo odgovornih, i 365 dana nakon tragedije u Novom Sadu, ocenio je kao – razočaravajuće.

„Istinska pravda mora da bude zadovoljena, ali ne pravda izmišljena na ulicama, već ona koja se donosi u institucijama. Možda neki od nas misle da nisu sposobne, ali to su jedine koje imamo i moramo da ih podržimo i da apelujemo na njih da rade svoj posao", rekao je Vučić u televizijskom uključenju.

Samo dan pre toga, predsednik je iz Uzbekistana, gde je boravio u višednevnoj zvaničnoj poseti, na pitanje novinarke o tome šta očekuje od subote – misleći na predstojeći skup u Novom Sadu – odgovorio: „A šta je u subotu, ima neka utakmica ili šta?”

„Biće mnogo veći skup u Novom Sadu desetak dana kasnije", dodao je Vučić, najavljujući skup svojih pristalica.

Ova izjava uzburkala je javnost. Mnogi su ovakav istup predsednika okarakterisali kao ismevanje tragedije i omalovažavanje žrtava, za čiju smrt niko nije odgovarao, a izvinjenje koje je usledilo – kao kontrolu štete za izrečeno.

U međuvremenu, Viši sud u Beogradu ponovo je potvrdio optužnicu Višeg javnog tužilaštva u vezi sa padom nadstrešnice, podignutu protiv menadžera Infrastrukture Železnice Srbije i dvoje članova Komisije za tehnički pregled Železničke stanice u Novom Sadu.

Stamenković: „ Vučićevo izvinjenje pro-forma"

Doktorand Fakulteta političkih nauka u Beogradu Viktor Stamenković ne veruje previše u iskrenost predsednikove izjave. Napominje da deluje da je ona izrečena „pro-forme", te da „više zvuči kao da mu je neko rekao da bi to trebalo da kaže, nego što to zaista misli".

Sa druge strane, ističe da je komemorativni skup u Novom Sadu protekao onako kako se i očekivalo – mirno i dostojanstveno – te da je završetak skupa bez sukoba bio u najboljem interesu čak i za vlast.

„Studenti su ponovo, posle velikog skupa za Vidovdan u Beogradu, okupili ogroman broj ljudi na ulice i ponovo pokazali neverovatnu sposobnost komunikacije i organizacije. Posebno je značajno što su dokazali da i godinu dana kasnije imaju zavidnu mobilizatorsku sposobnost i da energija nije splasnula i verujem da će pritisak na vlast u nekom trenutku početi da daje rezultate", ističe Stamenković za DW.

„Dok ne bude pravde"

U Srbiji je juče bio dan žalosti, a komemorativni skup u Novom Sadu studenti su završili pre najavljenog vremena. Nakon ponovne šesnaestominutne tišine i puštanja 16 lampiona za nastradale, sa Petrovaradinske tvrđave razvijen je transparent na kome je pisalo „Vidimo se i sutra, i svakog drugog dana, dok ne bude pravda".

Hoće li i kada dostići pravdu kojoj teže – studenti ne znaju. Ali poručuju da ne odustaju.

„Nije kraj, nismo stali. Ovo jako dugo traje i trajaće, ali idemo do kraja", samouvereno nam je rekla studentkinja Tamara iz Užica, dok se tiskala među okupljenim građanima.