Američki predsednik Donald Tramp uočava „pravi i ozbiljan napredak“ nakon nuklearnih pregovora sa Iranom prošlog petka (23. maj). Kaže da su razgovori bili „veoma, veoma dobri“.

„Mislim da bismo uskoro mogli da objavimo neke dobre vesti sa iranskog fronta“, rekao je Tramp.

„SAD i Iran veoma ozbiljno shvataju aktuelne pregovore i žele da postignu sporazum“, kaže za DW Sina Azodi. On je asistent na katedri za studije bliskoistočne politike na školi za međunarodne odnose Eliot pri Univerzitetu Džordž Vašington i ekspert je iransku spoljnu politiku i neširenje nuklearnog oružja.

Sporazum je, kaže Azodi, iz više razloga značajan za vladu SAD. „Postoje tri centralna spoljnopolitička pitanja za Belu kuću: rat u Ukrajini, rat u Gazi i iranski nuklearni program. Sporazum sa Iranom bio bi značajan spoljnopolitički uspeh.“

Iranska vlada takođe pridaje veliki značaj mogućem sporazumu, dodaje Azodi. Teheranu ne ostaje mnogo vremena, jer je sve bliži primeni tzv. mehanizam vraćanja na staro, klauzula koja postoji u trenutnom sporazumu. Prema tom mehanizmu, sve sankcije UN protiv Irana mogle bi ponovo da stupe na snagu ukoliko se ne postigne dogovor.

Drugo, Izrael neće napasti Iran bez saglasnosti Sjedinjenih Država. I doklegod traju pregovori između SAD i Irana, takav napad je malo verovatan, smatraju političari u Teheranu.

I treće, ekonomska kriza u Iranu nastavlja da se pogoršava, kaže Azodi. Sankcije imaju ogroman uticaj, a iranski predsednik Peseškijan obećao je da će da radi na njihovom ukidanju. Međutim, još uvek nije ništa postigao.

Novi privremeni sporazum?

Sredinom aprila, SAD i Iran, uz posredovanje Omana, započeli su razgovore o mogućem novom nuklearnom sporazumu. Sjedinjene Američke Države i Iran nemaju diplomatske odnose od 1979. godine i zato vode razgovore samo preko trećih zemalja.

Prve četiri runde pregovora ostale su bez rezultata, jer Vašington i Teheran nisu mogli da se dogovore oko obogaćivanja uranijuma. Teheran insistira na nastavku obogaćivanja uranijuma u civilne svrhe, dok SAD insistiraju na potpunom obustavljanju.

Prema izveštajima italijanskih dnevnih novina La Republika, ministar spoljnih poslova Omana, Badr al-Busaidi, navodno je predložio privremeni sporazum, na kojem se sada radi.

Visoki američki zvaničnik potvrdio je listu Izrael Hajom da je razmatrana mogućnost postizanja preliminarnog sporazuma. To bi u početku zamrznulo obogaćivanje uranijuma na tri godine, a zauzvrat bi sankcije trebalo da budu delimično ukinute.

Ne bi bio prvi put da SAD i Iran sklapaju preliminarni sporazum. Dve strane već su potpisale takav privremeni sporazum u Ženevi u novembru 2013. Pregovori su kasnije nastavljeni, što je dovelo do nuklearnog sporazuma (JCPOA) 2015. godine.

Upravo je taj sporazum JCPOA američki predsednik Tramp raskinuo 2018. godine tokom svog prvog mandata. Želeo je, kako je rekao, da postigne „bolji dogovor“ sa Iranom nego njegov prethodnik Barak Obama. Iran je, kao odgovor na to, počeo postepeno da se distancira od sporazuma. Danas je zemlja bliža izgradnji nuklearne bombe nego ikad ranije, smatraju stručnjaci.

Izrael smatra da je iranski nuklearni program pretnja po njegov opstanak. Iransko rukovodstvo ne priznaje Izrael i redovno preti njegovim uništenjem.

Teheran sa svoje strane zvanično naglašava da njegov nuklearni program služi isključivo u mirnodopske svrhe. Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) ipak je zabrinuta. Prema rečima šefa IAEA, Rafaela Grosija, Iran obogaćuje uranijum brzinom većom od bilo koje druge države koja nema nuklearno oružje.

Rešenje za spasavanje obraza

Iranu je potrebno rešenje kojim će spasiti obraz, kako bi mogao da se pokrene pitanje obogaćivanja uranijuma, kaže fizičar Behruz Bajat. Bajat je radio kao spoljni konsultant za Međunarodnu agenciju za atomsku energiju (IAEA) i smatra se stručnjakom za iranski nuklearni program.

Jedna moguća opcija za Iran, na primer, bila bi formiranje svojevrsnog konzorcijuma zemalja na Bliskom istoku, u kojem bi bili Iran, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati. Te zemlje bi potom sarađivale na obogaćivanju uranijuma.

Prema pisanju britanskog lista Gardijan, Iran je početkom maja predložio da zemlje Persijskog zaliva uključi u svoj program obogaćivanja kako bi se na taj način suprotstavio primedbama SAD da nije dovoljno transparentan.

Behruz Bajat naglašava, međutim, da je nejasno kako bi se takav model mogao sprovesti u praksi. Ali za Iran bi to bilo rešenje da spasi obraz, jer bi mogao da nastavi da obogaćuje uranijum.

Podrška iz regiona

Zemlje Persijskog zaliva podržavaju pregovore između Irana i SAD. „Za zemlje regiona veoma je važno da ne izbije novi rat na Bliskom istoku“, kaže analitičar Sina Azodi. „Onima koji ulažu u rast i napredak potrebna je bezbednost i stabilnost.“

Dok su se tenzije između SAD i Irana tokom prvog Trampovog mandata povećavale, jemenski pobunjenici Huti, koji su saveznici Irana, napali su saudijsku državnu naftnu i gasnu kompaniju Aramko.

„Rijad je nakon napada očekivao jasnu reakciju SAD, svog najvažnijeg saveznika. Ali to se nije dogodilo“, podseća Azodi. „U Saudijskoj Arabiji zato su zaključili da bolji odnosi sa Iranom mogu biti strateški povoljniji.“

Odnosi između Irana i arapskih zemalja Persijskog zaliva poslednjih godina značajno su se promenili, posebno oni između Irana i Saudijske Arabije. U oktobru 2024. iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči otputovao je u saudijsku prestonicu Rijad i sastao se sa saudijskim prestolonaslednikom i de fakto vladarom, Mohamedom bin Salmanom.

Uzvratna poseta visokog nivoa iz Rijada usledila je u aprilu 2025. Saudijski ministar odbrane, Halid bin Salman Al Saud, predvodio je vladinu delegaciju u Teheran i sastao se s vrhovnim verskim i političkim vođom Islamske Republike, ajatolahom Alijem Hamneijem. Nakon godina napetosti, dve rivalske regionalne sile nastavljaju da normalizuju svoje odnose. Čak su dogovorile i vojnu saradnju.

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku