Berlin i Pariz žele mogućnost da na 30 dana vrate granične kontrole na svojim nacionalnim granicama ukoliko procene da im preti talas ilegalnih imigranata, a kontrole na spoljnim granicama Evropske unije ne budu dovoljne. Zidojče cajtung se poziva na pismo koje su evropskim kolegama uputili nemački i francuski ministri unutrašnjih poslova Hans-Peter Fridrih i Klod Gean.

O predlogu bi ministri unutrašnjih poslova EU trebalo da raspravljaju narednog četvrtka (26.4.) na sastanku u Luksemburgu. Odluka bi, pak, mogla da bude doneta najranije u junu, prenosi nemački list navode zvaničnika Danske, koja trenutno predsedava EU.

Stop za ilegalne imigrante

Fridrih je pre nekoliko sedmica već govorio o ovoj mogućnosti, rekavši da šengenski prostor „ne sme da predstavlja ulazna vrata ilegalne migracije“. Dodao je da kontrole nisu potrebne samo u posebnim slučajevima, kao što su međunarodne fudbalske utakmice ili veliki kongresi, nego i kada „druge države članice ne ispunjavaju svoje obaveze“.

Te države „koje ne ispunjavaju obaveze“ mogle bi da budu recimo Italija i Grčka, južne članice Unije koje se često žale da ne mogu same da zadrže talase izbeglica. Ipak, te zemlje najčešće nisu krajnja odredišta imigranata sa Severa Afrike i Bliskog istoka – oni uglavnom teže da se prebace u Francusku, Nemačku i Britaniju, koja nije članica Šengena

Francuski i danski potez

Tako je Francuska još prošle godine privremeno suspendovala sporazum, želeći da spreči talas izbeglica iz Tunisa i drugih zemalja u kojima se govori Francuski. Taj talas je stizao preko Italije u toku i nakon Arapskog proleća, a predsednik Nikola Sarkozi je prošlog meseca pominjao i radikalnije mere. „Ako ustanovim da u narednih 12 meseci nema poboljšanja kontrole na spoljnim granicama Unije, Francuska će zamrznuti Šengenski sporazum sve dok pregovori ne daju neko rešenje“, rekao je Sarkozi u predizbornoj kampanji.

Sada, prema jednom tumačenju, kabinet kancelarke Angele Merkel želi da pomogne predizbornu kampanju Nikole Sarkozija te mu daje podršku u borbi protiv ilegalnih imigranata. Sagovornici Zidojče cajtunga iz vladinih krugova u Berlinu, međutim, odbacuju ovakve ocene.

Prošlog leta je i Danska na kratko vratila granične kontrole na kopnenoj granici sa Nemačkom i morskoj sa Norveškom. Taj potez konzervativne vlade bio je pre svega za unutrašnju političku upotrebu i naišao je na oštre osude u Nemačkoj. Recimo ministar Fridrih, koji sada traži mogućnost da Nemačka uvodi granične kontrole, o potezu Danske je rekao „da nijedna zemlja Evropske zajednice ne bi smela tako da se izoluje“.

Početak kraja Šengena?

Šengenski sporazum je potpisan 1985. i do sada mu je pristupilo 25 država. Predviđa ukidanje graničnih kontrola među tim državama i putovanje bez vize, ali u izuzetnim slučajevima kontrole smeju biti ponovo uvedene. Brisel želi da on određuje koji su to „izuzetni slučajevi“ dok su zemlje poput Francuske, Nemačke i Španije nekoliko puta zahtevale da granične kontrole ostanu u isključivoj nadležnosti suverenih država.

Neki u vraćanju graničnih kontrola vide početak kraja Šengena, pa čak i Evropske unije. Evropski poslanik nemačkih Liberala Jorgo Kacimarkakis u jednom intervjuu za Dojče vele još ranije je upozoravao da spoljne granice Evropske unije nisu samo stvar pojedinih zemalja i da je potrebna solidarnost, umesto vraćanja kontrolnih punktova: „Ukidanje Šengena bilo bi nerazumno, neprihvatljivo i fatalno po Evropsku uniju“, rekao je tada Kacimarkakis.

Autor: Nemanja Rujević (dw, ard, sz, beta)

Odg. urednica: Ivana Ivanović