Rok koji je u okviru Saveta za implementaciju mira (PIC) postavljen za izbor novog visokog predstavnika (OHR) u Bosni i Hercegovini ističe ovog utorka, 14. jula 2016. Ipak, i dalje je otvoreno pitanje da li će uopšte biti volje za dogovorom.

U praksi je već mesecima vidljivo da je manje reč o proceduri, a više o širem nadmetanju između američkog i evropskog pristupa budućnosti OHR-a.

S obzirom na to da proteklog meseca nije bilo dogovora oko izbora naslednika Kristijana Šmita, prelazno rešenje je američki diplomata Luis Krišok. On je stolicu u OHR-u preuzeo kao vršilac dužnosti.

To je samo potvrdilo da se rešenje traži u atmosferi kompromisa – ali bez stvarnog jedinstva.

S kim si, takav si

Deo javnosti u BiH primećuje da su i međunarodni predstavnici poprimili navike tamošnjih političara, koji se decenijama vrte u začaranom krugu bez rezultata.

„Stranci kao da su poprimili navike i obrazac ponašanja domaćih političara koje odlikuje manjak transparentnosti, odugovlačenje, nemogućnost postizanja dogovora. Doduše, nije prvi put da nisu mogli postići dogovor oko visokog predstavnika, ali do sada nije bila ovoliko neizvesna situacija i osećaj odsustva zainteresovanosti i odgovornosti“, ocenjuje za DW analitičar i komunikolog Mladen Bubonjić. Stiče se, kaže, utisak da i stranci tu priču „puštaju niz vodu“.

Krišok je poručio da će raditi na kontinuitetu i stabilnosti OHR-a do konačnog izbora novog visokog predstavnika, uz jasno naglašenu potrebu da se proces ne pretvori u institucionalni vakuum.

„Ovo imenovanje predstavlja privremeno rešenje. Ne očekujemo da ono preraste u trajni aranžman“, rekao je šef Delegacije EU u BiH Luiđi Soreka, naglasivši da očekuje da „Evropska unija pronađe kandidata oko kojeg će svi biti jedinstveni i koji je Evropljanin“.

Srpsko-hrvatski sporazum

Iako se radi o jasnoj poruci, čini se da ni političare u BiH ne zanima rasplet oko OHR-a i da je u dva etnička korpusa ta priča očigledno završena. Pored toga, taj „Evropljanin“ kojeg gura briselski blok nema podršku Amerikanaca, koji žele da preuzmu upravljačke uzde u OHR-u, i zbog kojih je na kraju krajeva Kristijan Šmit, napustio funkciju visokog predstavnika nakon niza pritisaka.

Dodatnu težinu svemu daje simbioza SNSD-a i HDZ-a BiH, čiji su lideri saglasni da, ne samo da BiH nije potreban OHR, nego i da sve nametnute odluke visokog predstavnika treba poništiti. U takvim uslovima, posebno kada su Amerikanci „okrenuli ploču“, teško je očekivati da će OHR ikada više imati ulogu kakvu je imao. To pokazuje i samouverenost lidera te dve partije koje vode Dragan Čović i Milorad Dodik.

„Mi smo rekli da je najrealnije za sve u BiH staviti van snage sve odluke koje su visoki predstavnici donosili. Šta god značilo da vršilac dužnosti jeste visoki predstavnik, to ćete teško naći u bilo kakvom zakonu“, rekao je Čović nakon sastanka sa Dodikom, uoči ranije najavljene sednice Saveta za implementaciju mira (14. jul), na kojoj bi trebao da se izabere novi visoki predstavnik.

„Taj Savet uopšte ne postoji. To je ad-hok formirana grupa zemalja koja godinama BiH dovodi u nered. Kakav Savet za implementaciju mira. Da li piše u Aneksu 10 da postoji vršilac dužnosti visokog predstavnika. Ne postoji“, kategoričan je Milorad Dodik – koji, bar na papiru, zajedno sa HDZ-om i Trojkom i dalje čini vlast na državnom nivou, iako ona ne funkcioniše u punom kapacitetu već mesecima.

Sijamski blizanac

S druge strane, u Sarajevu su izjave Dodika i Čovića doživeli kao „nebulozne“ i usmerene ka „podrivanju Dejtonskog mirovnog sporazuma i Bosne i Hercegovine“.

„Iako nismo saglasni sa svim odlukama visokih predstavnika, sasvim je jasno da je ovakva institucija predviđena Dejtonskim mirovnim sporazumom u slučaju kada postoje opstrukcije domaćih aktera sa ciljem narušavanja mira, integriteta i suvereniteta Bosne i Hercegovine“, saopštili su iz Naroda i pravde (NiP), jedne od stranaka koje formiraju Trojku.

„Čović je još jednom pokazao i dokazao da je politički sijamski blizanac Milorada Dodika i da je njegova teza o relaksiranju odnosa sa Bošnjacima licemerna laž u koju svakako niko ozbiljan nije poverovao“, saopšteno je iz NiP-a, uz konstataciju da „Dodik, zarad ruskih interesa, nastoji u potpunosti da uruši evroatlantski put Bosne i Hercegovine“.

U čitavu tu šaradu oko izbora visokog predstavnika uključila se i Rusija. Moskva odbija da prizna američkog diplomatu Krišoka kao prvog čoveka međunarodne uprave u BiH.

„Pokušaji zapadnih predstavnika u Upravnom odboru Saveta za implementaciju mira da gospodina Luisa Krišoka predstave kao privremenog visokog predstavnika, nemaju pravnu osnovu“, rekla je Marija Zaharova, portparolka Ministarstva spoljnih poslova Ruske Federacije, čiju je izjavu prenela i ambasada Rusije u BiH.

„Nikakva ovlašćenja u smislu Dejtonskog sporazuma tzv. vršilac dužnosti visokog predstavnika ne poseduje“, naglasila je.

Američka pobeda

Za Bosnu i Hercegovinu je važno da se iza procedure izbora novog visokog predstavnika krije mnogo šira poruka: ko upravlja procesom i koliko je još održiva međunarodna arhitektura nastala posle Dejtona. Zbog toga je izvesno da će i rok ovog utorka proći bez dogovora i da će američki kandidat Antonio Zanardi Landi i briselski predlog Rene Trokaz ostati samo mrtvo slovo na papiru.

Iz diplomatskih izvora saznajemo da će, ukoliko američki predlog ne bude dobio podršku, Krišok nastaviti da obavlja dužnost u ovom mandatu, jer su „i tim izborom dobili svog čoveka u OHR-u“.

„Kakav god da bude rasplet, jedno je sigurno“, kaže Bubonjić, „čak i neusaglašeni i razjedinjeni – jer vidimo da se njihove razmirice sa evropskog i globalnog nivoa reflektuju i na BiH –, sigurno neće dozvoliti otvaranje nekog ’novog fronta’ i ugrožavanje bezbednosti. Politička neizvesnost da, ali ne i novi sukobi – ko god da bude na čelu OHR-a.“