Ove godine ubijeno je 15 novinara više nego prošle godine, navodi se u godišnjem izveštaju nevladine organizacije „Reporteri bez granica“. Više od polovine novinara ubijeno je u pet zemalja: Avganistanu, Siriji, Meksiku, Jemenu i Indiji.

„Te brojke pokazuju da su oružani sukobi i dalje širom sveta najveća opasnost za novinare. Međutim, zastrašujuće je istovremeno i to da toliko mnogo novinara bude ubijeno i van ratom zahvaćenih područja“, kaže nemački predstavnik „Reportera bez granica“ Mihael Rediske. I dodaje: „Počinioci i naručioci mogu suviše često mogu da računaju s tim da će čak i ubistva ostati bez posledica.“

Avganistan ostaje opasna zemlja

Zemlje u kojima je ubijeno najviše novinara u 2018. bile su: Avganistan (15), Sirija (11), Meksiko (9), Jemen (8) i Indija (6). I u SAD je ove godine ubijeno šest novinara, od toga je četvoro njih stradalo 28. juna u napadu na redakciju lokalnog lista „Kepital gazete“.

Čak 49 osoba je ciljano ubijeno, baš zbog svoje novinarske delatnosti, dok je 31 osoba poginula tokom izveštavanja. Tri žrtve bile su žene. U proteklih deset godina širom sveta ubijena su 702 profesionalna novinara.

Meksiko: novinari u borbi protiv korupcije i droge

Na podrućjima na kojima se vode oružani sukobi poginula su 44 novinara. Od zemalja u kojima nema rata, po broju stradalih na prvom mestu je – Meksiko. Tamo je posebno opasno za novinare koji izveštavaju o korupciji i trgovini drogom. Kako ističu „Reporteri bez granica“, zaštita koja se tamo pruža ugroženim novinarima često je nedovoljna i neefikasna. 

Među ubijenima nisu samo profesionalni novinari, već i novinari-amateri, tj. građani koji istražuju i objavljuju informacije na raznim internet-platformama. Broj žrtava među njima se, u odnosu na prošlu godinu, skoro udvostručio: porastao je sa sedam na 13. Takva vrsta novinarstva igra sve važniju ulogu posebno u zemljama s autoritarnim režimima i u ratnim područjima, zato što su te regije za profesionalne novinare često nedostupne.

Novinari u zatvorima

Ove godine porastao je i broj novinara koji su završili u zatvoru: sa 107 u 2017. na 150 u prvih 11 meseci ove godine. Razlog za to su stroži zakoni usmereni protiv onlajn-novinara i društvenih mreža, recimo u Kini, Egiptu, Iranu i Saudijskoj Arabiji.

Prvog decembra ove godine u zatvorima širom sveta se, zbog svog posla, nalazilo 348 saradnika medija. Više od polovine zatvorenika je u samo pet zemalja: Kini (60), Egiptu (38), Turskoj (33), Iranu (28) i Saudijskoj Arabiji (28).

„Reporteri bez granica“ u svom godišnjem izveštaju ukazuju na to koliko je zabrinjavajuća situacija u Kini, najmnogoljudnijoj državi sveta. Među zatvorenicima je 48 novinara-amatera – onih koji su pokušali da zaobiđu sve strožu kontrolu koju Komunistička partija vrši nad tradicionalnim medijima. Neki od njih su u zatvoru završili radi samo zbog jednog jedinog teksta na društvenim mrežama. Mnogi zatvorenici u Kini se zlostavljaju. Deset kineskih novinara-amatera je u tako teškom zdravstvenom stanju i mogli bi da umru u zatvoru.

Problematična Turska

Kada je reč o zatvaranju novinara, problematična je i Turska. Ta članica NATO je zemlja u kojoj se, zbog svog posla, u zatvorima nalazi najviše profesionalnih novinara. Ove godine ih je nešto manje nego u 2017, ali to ne znači da je situacija bolja. Mnogi od onih koji su pušteni na slobodu, poput Nemca Deniza Judžela koji je verovatno najpoznatiji slučaj, još čekaju na sudsku presudu u prvom ili drugom stepenu.

„Reporteri bez granica“ već dugo zahtevaju da bude imenovan specijalni poverenik UN za zaštitu novinara. On bi mogao da koordinira rad država-članica i pokuša da sprovodi postojeće međunarodno-pravne propise za zaštitu novinara.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android