„Uvek. Svuda. NOS“. To je do sada pisalo na reportažnim vozilima Nederlandse Omroep Stichting, servisa koji proizvodi informativne emisije za više kanala holandske javne televizije i radija. Kako objašnjava glavni urednik NOS Njuvs Marsel Gelauf, sve je više napada na tehničare i novinare tog servisa. Kolege svakodnevno vređaju i psuju, bacaju na njih smeće, druga vozila na cesti „seku“ put njihovim reportažnim i novinarskim vozilima, kad vozila stoje, neki i uriniraju na njih.

Već je bilo više od stotinu takvih incidenata samo ove godine. Servis već duže šalje i obezbeđenje sa svojim ekipama i preostalo im je samo da uklone sve natpise po kojima se vidi da je reč o novinarima. O tome se mesecima razmišljalo, jer javni medij bi u suštini morao da bude vidljiv i pristupačan, navodi se na stranici NOS. „Ali ovako više ne može.“

-pročitajte još: „Politika se u toj meri obahatila da ima svoje medije“

„Nije samo stvar u onome što se dešava, već u onome čega se bojite da bi moglo da se dogodi“, prenosi britanski „Gardijan“ reči glavnog urednika. „Novinare napadaju ljudi i grupe koje žele da vide samo svoje viđenje sveta, koji pokušavaju da negiraju svako drugačije gledište i zato napadaju slobodu medija... Ovo je poraz novinarstva“, konstatuje Gelauf.

Napadi na novinare svuda

To se nipošto ne događa samo u Holandiji: Luc Kinkel iz Evropskog centra za slobodu štampe i medija (ECPMF) kaže da je samo od ovog jula bilo 34 napada na novinarske ekipe koji su prijavljeni njenom Centru. Tome bi trebalo dodati i mržnju koja se prema novinarima uočava na društvenim mrežama i u komentarima, i gde su se „značajno pomerile granice onoga što se uopšte može reći“, kaže Kinkel. A to je, dodaje, potpuno neprihvatljivo i neizdrživo.

Odluka servisa NOS uzbudila je i holandske političare: tamošnji ministar za medije Ari Slob kaže da tu odluku shvata veoma ozbiljno i upozorava da je sloboda medija srce demokratije: „Dalje ruke od medija. Pustite novinare da bezbedno rade svoj posao i pustite ih da to rade nezavisno.“

Holandski koordinator za kontraterorizam i bezbednost Peter-Jap Albersberg podseća da je i ranije bilo političkog nasilja, pre svega iz redova pristalica ekstremne desnice i populističkih desničarskih političara kao što su Pim Fortaun i Gert Vilders.

Ljudi su u koroni „izgubili živce“

Ali sve to je poprimilo nove dimenzije u okolnostima mera protiv korone. Ta kriza učinila socijalni nemir vidljivijim, kako na ulici, tako i na društvenim mrežama. Pre pandemije politička desnica glasno je sumnjala u objektivnost medija: i u Nemačkoj se na njihovim manifestacijama već dugo čulo skandiranje Lügenpresse – lažljivi novinari. Oni se optužuju da uvek pre daju prostor „angažovanom novinarstvu“, nego „problemima malog čoveka“.

I holandski političar desničarskog Foruma za demokratiju Tjeri Bode tvrdi da su mediji „deo elite“ koju više ne interesuje „stvarno“ raspoloženje građana – iako on negira da je njegova retorika uzrok napada na novinare.

U vreme korone to nepoverenje dela stanovništva u objektivno izveštavanje medija postalo je još veće: „Ljudi koji su i pre bili nepoverljivi prema vladi, nauci i tradicionalnim medijima, sada su našli dodatnu potvrdu svojih teorija zavere i netačnih informacija“, kaže Albersberg za „Gardijan“. Tako je i u Nemačkoj ove godine bilo više napada na medijske ekipe i novinare, ne samo na manifestacijama desničara, već i prilikom izveštavanja o protestima protiv mera za suzbijanje korone.

Nema opravdanja za napad na novinare

Luc Kinkel iz Centra za slobodu medija ukazuje i da postoje razlike među zemljama Evrope: u zemljama kao što su Poljska ili Mađarska, gde državni mediji verno slede stavove vlade, napadaju se opozicioni i nezavisni mediji koje se u tim državama i zvanično optužuju za „širenje laži“.

Ali napadi i agresija protiv medijskih radnika širi se svuda i sve više postaje „normalno stanje“. „Vidimo i po našim statistikama i po onome što javljaju ’Reporteri bez granica’: ne postaje bolje, nego pre sve gore“, kaže Kinkel.

On je uvjeren: „Ništa ne može da opravda vređanje novinara ili napade na njih. Ali i sa strane medija ima propusta“, priznaje Kinkel. Već godinama je poznato da mnoge redakcije nisu naročito raznolike, što bi bilo važno da bi se bolje odslikala društvena stvarnost. Ipak, Luc Kinkel i dalje veruje da velika većina novinara i dalje obavlja svoj posao dovoljno transparentno.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android