Uzaludan je posao tražiti centralu grčke neonacističke stranke „Zlatna zora“ na prometnoj aveniji Mesogeion na severu Atine. Nekada luksuzna kuća danas je prazna. U komšiluku se otvaraju diskonti, desni ekstremisti odavno su se odselili. Razlog: nakon poraza na parlamentarnim izborima u julu prošle godine, „Zlatna zora“ nije više u parlamentu i izvori finansiranja presušuju. Stranka nema više novca ni za iznajmljivanje prostorija.

Neonacisti su u vreme krize postali treća stranka po snazi, a sada se čini da su pred gašenjem – između ostalog i zato što vodeći ljudi te stranke na sudu moraju da odgovaraju zbog „formiranja kriminalne organizacije“. Krivični postupak je počeo 2014, nakon što je član te stranke nožem ubio muzičara i aktivistu Pavlosa Fisasa u Pireju. Sud mora da razjasni još neke optužbe za krivična dela, među kojima su neka bila usmerena protiv stranaca. Nakon više odlaganja očekuje se da će preuda biti izrečena u maju 2020.

I do pre dva meseca očekivalo se da će osuđujuća presuda biti još jedan udarac protiv neonacista. A onda je krajem 2019. državna tužiteljka u Atini u predlogu presude rekla da ne postoji dovoljno dokaza za postojanje „kriminalne organizacije“. To ne znači da će optuženi proći nekažnjeno, ali, prema mišljenju državnog tužilaštva, radi se o pojedinačnim krivičnim delima koja ne mogu da opravdaju označavanje te stranke kao „kriminalna organizacija“.

Pravni laici su zgroženi – ali šef stranke Nikos Mihaloliakos je zadovoljan zbog navodne rehabilitacije. Odmah se pojavio i kalendar „Zlatne zore“ za 2020. na kojem masnim slovima piše: „Mi se vraćamo – i zemlja će da se trese“.

U nedelju, 19.1. ekstremni desničari stvarno su se vratili: stotine su demonstrirale u Atini protiv politike grčke vlade prema izbeglicama. Tog dana je napadnut i brutalno pretučen nemački novinar Tomas Jakobi, koji radi za francuske medije, ali i za Dojče vele. Da li se to desnica zaista vraća?

Još se traga za napadačima

Čini se da nema sumnje da su novinara napali desni ekstremisti. Ipak, nije jasno da li su to bili članovi „Zlatne zore“ – pogotovo zato što policija nije bila u stanju odmah da interveniše i uhapsi napadače. Novinar Jakobi za DW je izjavio da ga je napala grupa mladih muškaraca i da su pritom rekli da su ga prepoznali kao „onog koji je snimao dokumentarni film o ’Zlatnoj zori’“. Radi se o nagrađenom filmu „Zlatna zora – naša stvar“, koji je Jakobi snimio zajedno sa grčkom koleginicom Anđelik Kurunis, kako bi javnosti razotkrio kriminalne strukture te stranke. Njih dvoje inače trenutno rade na nastavku tog dokumentarnog filma.

Politološkinja Vasiliki Georgijadu, koja istražuje desni ekstremizam, kaže: „Ponovno jačanje ’Zlatne zore’ ne može se, istina, uočiti“, ali, ta stranka je, prema njenom mišljenju, još uvek dominantna snaga unutar desno-ekstremnog pokreta. Pritom postoji širok spektar desno-ekstremnih pozicija koje „Zlatna zora“ ne zastupa. Akteri u tom miljeu po pravilu međusobno konkurišu, što ne isključuje i mogućnost da međusobno kontaktiraju, kaže Georgijadu.

Zajedno sa kolegama Kostasom Rumanijasom i Lambrini Rori, naučnica je istraživala i aktivnosti desno ekstremnih grupa. „Vrhunac desno-ekstremnog nasilja bio je u izbornoj godini 2012. kada je ’Zlatna zora’ po prvi put ušla u parlament. Nakon početka sudskog procesa 2014. osetno je pao broj desno-ekstremnih krivičnih dela, ali idućih godina je zabeležen konstantan rast do 2018“, kaže Georgijadu.

Nasilje na grčkim ostrvima

Pre svega zabrinjava porast broja desno-ekstremnih nasilnih dela na više grčkih ostrva na koja stižu izbeglice i migranti. O stvarnom identitetu napadača može samo da se nagađa. Ranijih godina „Zlatna zora“ je otvoreno pozivala na nasilje i povremeno napade na strance snimala i postavljala na društvene mreže. To se više ne događa.

„U nekim slučajevima lokalni mediji na ostrvima izveštavaju o simpatizerima ’Zlatne zore’ koji napadaju izbeglice“, kaže Georgijadu. A ta stranka ne želi ništa da kaže o napadima. Naučnica zaključuje: „Ili su na desnom kraju spektra aktivne nove grupacije ili članovi ’Zlatne zore’ kriju svoj identitet.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android