Gotovo sigurno ste više puta čuli spekulacije da su elektromagnetni talasi mobilnih telefona i bežičnih uređaja opasni. Ipak, radio talasi koje oni prenose veoma su slabi. Oni nemaju dovoljno energije da oštete DNK i postoji mala šansa da mogu da uzrokuju pojavu kancera. Uprkos tome, istraživači nastavljaju da prate da li upotreba mobilnih telefona može da predstavlja dugoročnu opasnost po zdravlje.

Novo istraživanje pruža opsežne dokaze o tome da upotreba mobilnih telefona nije povezana s nastankom raka. To je do sada najveći pregled naučnih rezultata o toj temi i jedan je u nizu onih koji pokazuju da bežični uređaji ne ugrožavaju ljudsko telo.

„Što se tiče glavnog problema, mobilnih telefona i raka mozga, nismo uočili povećan rizik, čak ni uz izloženost dužoj od deset godina i maksimalnoj kategoriji trajanja ili broja poziva“, kaže Mark Elvud s Univerziteta Okland na Novom Zelandu, koji je jedan od koautora istraživanja.

Pregled dosadašnjih istraživanja pokrenut je na inicijativu Svetske zdravstvene organizacije (SZO) i objavljen je u naučnom časopisu „Environment International“.

Korišćenje mobilnih i nastanak raka mozga: nema povećane opasnosti

Pregled istraživanja, koje je iniciran zbog zabrinutosti da telefoni koji se drže blizu glave emituju radio talase u mozak, obuhvatio je rezultate više od 5.000 studija, s fokusom na 63 studije iz 22 zemlje koje su najrelevantnije za analizu.

„U ovaj izveštaj uključena su tri tipa karcinoma mozga (uključujući i one kod dece) – karcinom hipofize, pljuvačnih žlezda i leukemija“, kaže Elvud.

Nijedna studija obuhvaćena istraživanjem nije pokazala povećanu opasnost u povezanosti raka mozga i upotrebe telefona

„Dokazi ne podupiru priče o tome da upotreba mobilnih telefona povećava opasnost od pojave raka. Štaviše, nije postojao nijedan dokaz koji bi išao u prilog tome da postoji bilo kakva opasnost od emisionih predajnika ili baznih stanica“, naglašava Kejt Petri iz Odeljenja za psihološku medicinu Univerziteta Okland.

Kako mobilni telefoni rade?

Mobilni telefoni i bežična tehnologija razmenjuje signale upotrebom radiofrekventnih talasa. U pitanju je elektromagnetna energija, zbog čega se ponekad kaže da mobilni telefoni otpuštaju elektromagnetnu radijaciju.

Elektromagnetna radijacija zvuči zastrašujuće, zar ne? Ali to nije baš tako. Zavisi koliku količinu energije radijacija sadrži.

Talasi radiofrekvencije koju koriste mobilni telefoni, oblik su nejonizujuće radijacije. Ona koristi malu količinu energije za prenos podataka, ni približno dovoljno da ošteti ljudsko telo ili DNK.

To je činjenica koja važi za sve tipove mobilnih mreža. WiFi, 4G, 5G i Blutut – svi se oslanjaju na radio talase u prenošenju podataka, kao što to rade radio stanice na ultrakratkim talasima, FM. Svaki tip koristi različitu frekvenciju radio talasa, ali nijedan nema dovoljno energije da zagreje ljudsko tkivo ili ošteti DNK ćelije.

Radiofrekventni talasi drugačiji su od jonizujićih tipova radijacije, kao što su iks (X), gama i ultraljubičasti (UV) zraci. Jonizujuća radijacija sadrži mnogo više energije i može da ošteti DNK, zbog čega prekomerno izlaganje suncu može da prouzrokuje rak kože.

Takođe, postoji zabrinutost da držanje telefona u džepu ili neisključivanje WiFi rutera može biti opasno, ali su ti mitovi takođe razbijeni: radio talasi ne mogu da prouzrokuju kancer.

Dok stojimo na ulici tokom oblačnog dana zapravo smo više izloženi zracima koji oštećuju DNK, nego onda kada imamo mobilni telefon u džepu ili kada ostavimo WiFi ruter uključen tokom noći.

Mobilni telefoni ne prouzrokuju kancer, ali možemo li to dokazati?

Brige o tome kakve efekte nove tehnologije imaju po ljudsko zdravlje sve su učestalije, naročito kada se tome pridodaju i teorije zavere na internetu.

„To smo videli tokom pandemije kovida, kada su ljudi napadali mobilne predajnike, verujući u neutemeljene teorije da 5G predajnici šire korona-virus“, kaže Petri.

Dokazi jasno pokazuju da radio talasi koje emituju mobilni telefoni i bežična tehnologija nemaju dovoljno energije da direktno naude ljudskom telu.

Naučni konsenzus ostao je nepromenjen. Do sada, nijedna studija nije pokazala povezanost upotrebe mobilnih telefona i pojave karcinoma, tako da možemo biti uvereni da bežična tehnologija ne izaziva rak.

Ipak, mnoge zdravstvene i naučne organizacije nemaju zvanični stav o tome da li radio talasi iz mobilnih telefona izazivaju rak. Problem pronalaženja dokaza o odsustvu nečega filozofske je prirode. Situacija je slična onoj kada ljudi raspravljaju o tome da li postoji Bog, o čijem postojanju nema dokaza. Ali, šta ako samo još uvek nismo pronašli dokaze da Bog postoji?

Problem dokazivanja da bežična tehnologija ne izaziva kancer funkcioniše po istom principu. Bežična tehnologija sastavni je deo naših svakodnevnih života, tako da zdravstvene i vladine agencije i dalje preispituju njenu sigurnost.

I da sumiramo, podaci u velikoj meri pokazuju da je upotreba mobilnih telefona i bežične tehnologije za naša tela u potpunosti bezbedna.

*ovaj članak je najpre objavljen na engleskom jeziku