Prema izveštajima „Njujork tajmsa“; britanskog „Gardijana“ i internet-stranice „Propublika“, američka nacionalna bezbednosna agencija NSA je od 2000. potrošila nekoliko milijardi dolara kako bi američka vlada mogla da čita i tajne poruke. Izvori se pozivaju na dokumente „zviždača“ Edvarda Snoudena.

Prema pisanju „Gardijana“, NSA godišnje ulaže 250 miliona dolara u program koji, između ostalog, za cilj ima da „prikriveno“ vrši uticaj na proizvode firmi. U izveštajima se ne pominje o kojim preduzećima je reč.

„Stražnja vrata“ u programima

NSA je imala mogućnost da utiče na proizvođače rasprostranjenih sistema za šifriranje, tako da su, zajedno sa partnerima iz softverske industrije, u te programe ugrađena „stražnja vrata“. Na taj način omogućen je pristup informacijama pre nego što ih je korisnik šifrirao i poslao putem interneta, navodi se dalje u izveštajima. Uz to su bili ugrađeni i tzv. Super-računari za dekodiranje podataka.

Program NSA vredan milijarde, pod imenom-kodom „Bullrun“, jedna je od najvećih tajni vlasti. Samo nekolicina zaposlenih imala je pristup visoko poverljivim informacijama – i samo su partnerske vlasti u Velikoj Britaniji, Kanadi, Australiji i Novom Zelandu o tome bile obaveštene.

Zaštita poverljivih sadržaja

I britanska tajna služba GCHQ veoma je uspešna u „provaljivanju“ kodova. Njeni analitičari su za ciljeve najpre imali Gugl, Jahu, Fejsbuk i Majkrosoft. U informacionim tehnologijama se šifriranje primenjuje za zaštitu poverljivih sadržaja od neautorizovanog pristupa drugih. Pri tom se informacije šifriraju pomoću složenih matematičkih formula. Što su znaci duži, bezbednost je veća.

Autorka: Ivana Ivanović (ard)
Odgovorni urednik: Ivan Đerković