Proizvodnja električne energije u nuklearnim elektranama je smanjena ili obustavljena u nekoliko evropskih zemalja. Uzrok je nizak vodostaj reka zbog suša i vrućina, i posledični nedostatak vode za hlađenje. Nuklearne elektrane u Mađarskoj i Rumuniji su isključene – isto kao i reaktori u Francuskoj.

Nuklearna elektrana Černavoda na Dunavu ima dva reaktorska bloka i jedini je nuklearni objekat u Rumuniji. Prvi reaktor je isključen pre nekoliko dana, a drugi sada. Operator elektrane, „Nuklearelektrika“, naveo je kao razlog „teške, sušne uslove“. Ta elektrana obično zadovoljava petinu električne energije neophodnu Rumuniji.

Mađarska strahuje od nestašice struje

Ovo je prvi put da oba bloka moraju da budu isključena zbog niskog vodostaja Dunava. Ta reka dostigla je od maja u nekim delovima rekordno niske nivoe zbog nedostatka padavina i uzastopnih toplotnih talasa. Prema izveštajima nivo vode je pao na samo jednu trećinu julskog proseka.

Nuklearna elektrana Pakš, čija su četiri reaktora ključna za snabdevanje Mađarske električnom energijom, takođe se nalazi na Dunavu. Sva četiri reaktorska bloka zatvaraju se u fazama, najavio je premijer Peter Mađar. Jedan reaktor već ne radi zbog nedostatka vode za hlađenje iz Dunava, a preostala tri trebalo bi da budu isključena u naredna 24 do 72 sata.

U Srbiji za sada stabilno, ali pozivaju na štednju

Nestašica u snabdevanju električnom energijom mogla bi da se pojavi već ovog ponedeljka, dodao je premijer Mađar. Zemlja sada koristi rezerve i organizuje uvoz. Premijer je pozvao Mađare da štede struju.

Situacija u Srbiji za sada je stabilna, ali nadležni apeluju na štednju. Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je za javni servis RTS da situacija ostaje izazovna kada je vodostaj Dunava u pitanju i navela da je tokom čitavog maja, juna i jula zabeležena najniža proizvodnja na Đerdapu otkako je ta hidroelektrana puštena u rad.

Austrijske hidroelektrane rade sa smanjenim kapacitetom

Uzrok nestašice u regionu je nedostatak padavina, ali i smanjenje količina vode od topljenja glečera. Nivoi vode takođe su kritično niski u skoro svim pritokama Dunava u Gornjoj Austriji. Hidroelektrane u toj zemlji – koja nema nuklearne elektrane – osećaju posledice.

Austrija ima više od 4.000 malih hidroelektrana, ali mnoge trenutno rade sa smanjenim kapacitetom (do 50 procenata) ili su potpuno zatvorene.

Francuska isključuje reaktore

Nuklearne elektrane se suočavaju sa problemima sa rashladnom vodom i u mnogim drugim zemljama. Posebno je pogođena Francuska, zemlja koja se u velikoj meri oslanja na nuklearnu energiju.

Prošle srede isključen je jedan od dva reaktora u elektrani Golfeh, koja se nalazi na stotinak kilometara severno od Tuluza. Energetska kompanija EDF prethodno je isključila reaktor od 23. juna do 3. jula, a zatim ponovo od 9. do 27. jula kako bi izbegla dalje zagrevanje voda reke Garone.

Pogođen rečni saobraćaj

Nizak vodostaj takođe utiče na brodarski saobraćaj, jer plitka voda ograničava teret brodova. I krstarenja Dunavom od Pasaua do Beča su skraćena. Austrijski operater vodnih puteva upozorava na svojoj veb-stranici na područja sa posebno plitkom vodom.

Ove nedelje, kruzer sa skoro 240 ljudi nasukao se na peščani sprud u blizini Četate, rumunske luke na Dunavu. Svi putnici su bezbedno napustili.

Rajna nikad nije bila niža

I reka Rajna dostiže istorijski najniži nivo vode na nekim mestima. Prema prognozama Savezne uprave za vodne puteve i brodarstvo Nemačke, vodostaj će na najkritičnijoj tački na toj reci, kod mesta Kaub, u petak verovatno da padne na rekordno niskih 18 centimetara. Prethodni rekord za najniži dnevni prosek bio je 25 centimetara, a zabeležen je u oktobru 2018.

Rajna je jedan od najvažnijih plovnih puteva u Evropi i služi za transport robe kao što su žitarice, minerali, rude, ugalj i naftni derivati.

„Nizak vodostaj na Rajni i mnogim drugim rekama trenutno ozbiljno otežava teretni saobraćaj“, rekao je novinskoj agenciji Rojters Dirk Binding, stručnjak u Udruženju nemačkih privrednih komora (DIHK).

Tokom perioda niskog vodostaja, brodovi mogu da prevoze samo deo svog uobičajenog tereta. „To dovodi do uskih grla, rastućih troškova transporta i dužih rokova isporuke“, naglašava Binding.

Kao rezultat toga usporeni su lanci snabdevanja u ključnim granama industrije – hemijskoj, čeličnoj i naftnoj. To ima posledice po kompletnu nemačku ekonomiju.

„Ako se sušni period nastavi, to bi dodatno opteretilo ionako već ozbiljno poljuljanu nemačku ekonomiju“, upozorio je stručnjak Udruženja nemačkih privrednih komora.

idj (agencije)