Hrvatska već godinama pokušava da pronađe rešenje za odlaganje nisko i srednje radioaktivnog otpada. Do 2023. godine morala bi da ima rešenje za odlaganje polovine svog otpada iz Nuklearne elektrane Krško, a do 2043. mora da se postara i za visoko-radioaktivni otpad.

Problem je aktuelan već nekih 15 godina i vlade Hrvatske i Slovenije trudile su se da dođu do rešenja. Jedno od njih bilo je slovenački Vrbnik, što je hrvatska strana odbila uz obrazloženje da je lokacija suviše blizu vodozahvatne zone reke Save, čijom se vodom snabdeva i sam Zagreb.

U Hrvatskoj se nakon toga razmatralo još pet do šest lokacija, ali su vremenom jedna po jedna otpadale – od Papuka, Velebita, Moslavine, sve do Trgovske gore, tačnije bivšeg vojnog objekta Čerkezovac u opštini Dvor na Uni, u neposrednoj blizini granice sa Bosnom i Hercegovinom. U stvari na samo nekih 800 metara.

Politika i nuklearni otpad

„Originalnih pet-šest područja mogućih za odlaganje tog otpada je raznim političkim kampanjama sklanjano sa spiska mogućih lokacija, dok na kraju nismo ostali samo sa tim regionom. A on se u stvari ne izdvaja kao kvalitetna lokacija po nekim svojim prirodnim karakteristikama, već po činjenici da je politički zapušten i da ima slab uticaj u Zagrebu – a to je region južne Banovine uz granicu sa BiH“, kaže za DW Toni Vidan iz zagrebačkog združenja „Zelena akcija“.

Nijedna od hrvatskih vlada, smatraju u „Zelenoj akciji“, nije uspevala da pronađe način ili nije imala političku volju da pristupi rešavanju tog problema uobičajenim demokratskim metodama, kao što je to slučaj u razvijenim, uređenim državama. Šokantna je zato činjenica, naglašava Vidan, da se opasni otpad trenutno gomila i u prostorijama Instituta „Ruđer Bošković“, gotovo u centru Zagreba.

Informacije o – za sada – izvesnom odlagalištu nuklearnog otpada u neposrednoj blizini granice uznemirile su i javnost u BiH. Inicijative unutar institucionalnih krugova u toj zemlji pokrenute su još 2015. godine, a državno Predsedništvo je 22. marta ove godine donelo odluku da od najviših organa Hrvatske zatraži da „lokaciju Trgovska gora, opština Dvor (...) izuzume kao mesto predviđeno za odlaganje i skladištenje radioaktivnog i nuklearnog otpada, te da na svojoj teritoriji osigura drugu adekvatnu lokaciju za te namene, a koja nije u blizini granice sa BiH“.

Prijava EU, međunarodnim organizacijama

Tim povodom, predsedavajući Predsedništvu Milorad Dodik uputiće, u ime Predsedništva, pismo hrvatskoj predsednici Kolindi Grabar Kitarović i premijeru Andreju Plenkoviću, i obavestiti ih o zahtevima BiH kada je reč o spornom odlagalištu. Predsedništvo je istovremeno zadužilo Ministarstvo spoljnih poslova da o problemu odlagališta na Trgovskoj gori obavesti zemlje-članice Evropske unije, kao i međunarodne organizacije koje se bave zaštitom životne sredine.

Nuklearni otpad bi, smatra Mario Crnković iz pokreta „Grin tim centar“ Centar iz Novog Grada (bivši Bosanski Novi), razlog više za napuštanje BiH. I sam bi, kaže, u tom slučaju odlučio da ode. „Ne bojim se za svoju sudbinu, već ne želim da zasnivam porodicu na mestu na kome će takvo odlagalište pre ili kasnije da ugrozi živote svih koji se tu budu nalazili“, kaže Crnković za DW. Sličan ili identičan stav, tvrdi on, deli većina stanovništa regiona, a posebno mladi. Oni koji bi i ostali, mahom ljudi u godinama koji žive od poljoprivrede, „u startu bi trpeli ekonomske posledice, jer je iluzorno verovati da bi neko kupovao ekološke i domaće proizvode koji dolaze iz tako rizičnog regiona“.

Problem odlagališta nuklearnog otpada u neposrednoj blizini jedne od najlepših prirodnih sredina u BiH, ujedinio je i predstavnike entitetskih institucija, koje se po pitanju brojnih problema najčešće u stavovima razilaze.

Predstavnici državnih i entitetskih institucija u Sarajevu organizovali su i regionalnu konferenciju pokušavajući da upozore na „nefer“ ponašanje hrvatskih vlasti, kao i njihovo slučajno ili namerno propuštanje da sa vlastima u BiH podele informacije o planovima o odlagalištu opasnog nuklearnog otpada.

Ćutanje o projektu

„Nas vlasti Republike Hrvatske nikada zvanično nisu obavestile o bilo čemu. Mi smo sve te informacije crpili sa portala nezavisnih hrvatskih medija“, naglasila je ministarka za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju Republike Srpske Spomenka Golić. Ona napominje da hrvatska strana nikada nije odgovorila na brojne prigovore, niti primedbe BiH-strane, iskazujući samo ignorantski odnos kada je reč o projektu odlagališta na Trgovskoj gori.

„Znamo da bi do 2023. godine Hrvatska trebalo da svoju polovinu otpada negde odloži i skladišti i bilo bi najnormalnije i ekološki najbolje da taj otpad skladište na mestu nastanka, a to je mesto Vrbine (Slovenija), za šta će dobiti sredstva evropskih fondova, a ne da ugrožavaju 230.000 stanovnika, kako u Republici Srpskoj tako i u Federaciji BiH, koji žive isključivo od poljoprivrede, od svoga rada. Da im zagade, vodozahvate i vodu za piće, jer lokalno stanovništvo vodu crpi iz basena iz reke Une“, upozorava ministarka Golić, podsećajući da je reka Una proglašena prirodnim dobrom, parkom prirode, a delom i Nacionalnim parkom.

Konferencija u Sarajevu, prema rečima ministarke za zaštitu okoline i turizma Federacije BiH Edite Đapo, treba reći jasno „Ne“ nuklearnoj deponiji na granici Hrvatske sa BiH. Ona naglašava da, u slučaju „neke akcidentne situacije ili prirodnih katastrofa poput zemljotresa, požara ili poplava, ili pak nesreće izazvane ljudskim faktorom“, u blizini takvog odlagališta može biti kobnih posledica po lokalno stanovništvo.

Edita Đapo je napomenula da je njeno Ministarstvo turizma pokrenulo inicijativu o uvrštavanju unskih slapova u Martinbrodu na listu svetske baštine UNESCO, što bi odlagalište radioaktivnog otpada u neposrednoj blizini svakako moglo da ugrozi, te generalno „negativno da utiče na sveukupan imidž BiH“.

Bez razlika – protiv

„Razvlačenjem“ problema čitavih 20 godina, smatra Mario Crnković iz „Grin tima“, očigledno ima za cilj da „oslabi otpor svih koji se protive projektu“. On naglašava, međutim, da je strah od opasnog odlagališta ujedinio komšije iz dva entiteta Bosne i Hercegovine sa susedima iz Hrvatske. Kaže ipak da strepi da politika, svesna takvog jedinstva, ne učini sve da to naruši. „Oni će hteti da oslabe našu borbu podelama na 'ove' i 'one', ali nadam se da ćemo svi učiniti sve što je do nas da u tome ne uspeju“, kaže Crnković.

Predstavnici hrvatske Vlade nisu priosustvovali konferenciji u Sarajevu, ali odlučan stav protiv odlagališta nuklearnog otpada izneo je gradonačelnik Petrinje i poslanik u Saboru Hrvatske Darinko Dumbović, naglasivši da se i sam godinama bori da opasni otpad ne završi u Dvoru, na Trgovskoj gori.

Problem je, prema rečima Tonija Vidana iz „Zelene akcije“, upravo to što na spornoj lokaciji ne postoji „jasno demokratski izraženo slaganje lokalne zajednice s takvim projektom“. Radi se, naime, o manje naseljenom području Hrvatske, s pretežnom starijom populacijom stanovništva.

Na marginama skupa u Sarajevu spomenuto je i to da je taj kraj za vreme poslednjeg rata napustilo i srpsko stanovništvo, a da je odlazak mladih u razvijenije zemlje EU ionako postao trend na istoku Hrvatske, pa bi samim tim lokacija Čerkezovac predstavljala zgodno mesto za odlagalište nuklearnog otpada, bar što se hrvatske strane tiče.

Strah od korupcije

Nije isključena ni mogućnost da druge članice Evropske unije, one koje se ne pridržavaju zakona baš striktno, iskoriste situaciju i takođe odluče da svoj nuklearni otpad odlažu na lokaciju Čerkezovac, odnosno, kako kaže Vidan, „da pokušaju da ga zbrinu nekim kriminalno-koruptivnim metodama“, slično kao što je pre nekoliko godina u železaru u Zenici nelegalno poslat vagon radioaktivnog gvožđa za topljenje.

Vidan upozorava da ni javnost u Hrvatskoj „nema neko veliko poverenje prema tome kako će taj projekat da bude izveden ukoliko se u postupku donošenja odluke zaista ne omogući javnosti da učestvuje da se odluka donese na miran, demokratski način“.

„Sve zajedno se, za sada, radi daleko od očiju javnosti, a čini mi se i dobrog dela struke, tako da baš ovaj način na koji se sada pokušava da se taj problem reši ne doprinosi tome da se stvori neki viši nivo poverenja u to kako će to odlagalište da funkcioniše“, smatra Vidan.

Susedi zajedno protiv odlagališta

Javnost, odnosno građani, će svakako u narednom periodu protestnim skupovima pokušati da pošalju poruku zvaničnom Zagrebu. Mladi iz Pounja sa BiH-strane, prema rečima Marija Crnkovića iz „Grin tima“, okupiće se na mirnim protestima već krajem ovog meseca, dok udruženja građana u susednoj Hrvatskoj javno iskazivanje nezadovoljstva kroz proteste najavljuju za početak aprila.

Ponavljajući da bi se čak dve trećine mogućeg negativnog efekta odlagališta nuklearnog otpada na području opštine Dvor odnosilo na BiH, a jedna trećina na Hrvatsku, predsednik „Zelenog kluba“ u Parlamentu BiH Saša Magazinović poziva na razumno rešavanje problema, na zadovoljstvo obeju strana.

Magazinović naglašava da čitava priča, odnosno kampanja protiv odlagališta nuklearnog otpada na lokaciji Čerkezovac, nije nikakva „anti-hrvatska histerija, niti to sme da bude“. „Hrvatska je naš sused, biće nam sused i sutra i prekosutra, za 10, 100 godina, zauvek. Želimo da razvijemo dijalog i da u duhu dobrosusedskih odnosa rešavamo taj problem.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android