Trojka je pala: posle Nju Hempšira na istoku i Južne Karoline na jugu, Donald Tramp je pokazao da može da pobedi i na zapadu. Sa jasnom prednošću od više od 20 procenta, on je gurnuo u pozadinu Teda Kruza i Marka Rubija, jedine ozbiljne izazivače koji su još uvek u trci.

Sada je sve moguće, apsolutno sve. Dakle, ne samo imenovanje Donalda Trampa za predsedničkog kandidata republikanca, već i njegova konačna pobeda – useljenje u Belu kuću. Jer, Hilari Klinton, verovatna kandidatkinja demokrata, načinila je previše grešaka u svojoj dugoj političkoj karijeri.

Za mnoge umerene republikance predizbori u Nevadi bili su gorko iskustvo. Mnogi su se nadali da će nakon odlaska Džeba Buša njegove pristalice podržati Marka Rubija. Ali, očigledno da od toga nije bilo ništa. To je s jedne strane razumljivo: senator iz Floride je doduše jedina preostala nada umerenih snaga, ali mnogi njegovi stavovi nisu manje reakcionarni od Trampovih – bez obzira na to da li je u pitanju uloga žena, prava homoseksualaca ili zabrana mučenja. To nije politika iza koje stoji Džeb Buš i zbog koje je imao podršku. Ako takav političar važi kao umeren to onda mnogo govori o stanju u kojem se nalaze republikanci.

Ali to je isto tako malo krivica Marka Rubija, kao što ni Donalda Trampa ne možemo kriviti za njegov uspeh. To je problem stranke koja je predugo van stvarnosti, stranke koja odbija da uvidi koliko su njeni potencijalni birači frustrirani i lako zapaljivi, zbog nespretnih obećanja o spasenju i grubog mačizma.

Vremena je malo. Tramp i njegov tim su u vrhunskoj formi i sigurno neće propustiti priliku da tri uspeha „unovče“ u nove glasove. Sasvim je moguće da Donald Tramp i na tzv. Super utorku nastavi svoj trijumfalni marš ka Vašingtonu.

Sada se već čuju i prvi glasovi liberalnih intelektualaca koji javno razmišljaju o tome da li bi bilo bolje da se registruju kod republikanca i tako utiču na izbore. SAD su tako, posle izborne noći u Nevadi postale Očajne Američke Države.