Evropski analitičari tvrde da je pobeda Tomislava Nikolića na predsedničkim izborima u Srbiji bila iznenađenje za mnoge, kao i da se očekivala tesna, ali ipak pobeda dosadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića. Navodi se da je Nikolić poznat po svojoj nacionalističkoj politici i tvrdoj retorici, ali se i dodaje da je već u svom prvom obraćanju posle pobede novoizabrani predsednik poručio da „Srbija neće skrenuti sa evropskog puta“.

I dok se u evropskim medijima podseća na bliske veze Nikolića sa Rusijom, kao i na njegov stav da je Kosovo „crvena linija“, koju Srbija ne bi trebalo da pređe zarad ulaska u EU, izvestilac Evropskog parlameta za Srbiju Jelko Kacin za DW kaže:

„Srbija je u svom približavanju Evropskoj uniji došla toliko daleko da je ni jedan predsednik Srbije ne može zaustaviti na tom putu. Obrnuto, mislim da svaki predsednik želi da nastavi i ubrza taj put. Prema onome što je rekao novi predsednik, to i očekujemo od njega.“

Pored zalaganja za evrointegracije, u evropskim medijima ocenjuje se da su ključne teme Nikolićeve kampanje bile kritike na račun korupcije i socijalne nepravde u zemlji, dok je pitanje Kosova, prema njihovom mišenju, bilo relativno marginalizovano, u odnosu na Nikolićeve ranije pozicije.

Glavna odgovornost na Vladi i Skupštini

Evropski poznavaoci prilika na Balkanu navode da se novoizabrani predsednik Srbije, Tomislav Nikolic, transformisao se od ultranacionaliste u proevropejca, ali i postavljaju pitanje koliko je duboka ta transformacija. U prvim izveštajima detaljno se razmatra Nikolićeva politička prošlost (od potpredsednika Srpske radikalne stranke, potpredsednika Vlade za vreme Miloševićevog režima, pa do saradnje sa anti EU partijom Vojislava Koštunice), a postavlja se pitanje koliki će uticaj njegova pobeda imati na prilike u Srbiji, na procese evrointegracija i saradnje u regionu, pogotovo kada je normalizacija odnosa sa Kosovom u pitanju.

Izvestilac Evropskog paralamenta za Srbiju Kacin, podseća na činjenicu da je Tomislav Nikolić, kao potpredsednik Srpske radikalne stranke odlučio da ta partija podrži ratifikaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, što je omogućilo potrebnu skupštinsku većinu, ali i dalo jasan signal „šta Nikolića zanima“. Nagalašvajući da je od posebne važnosti to što je dosadašnji predsednik Srbije odmah priznao pobedu Nikolića, Kacin poručuje da je sada bitno naći sinergiju između svih političkih partija, kada su evrointegracije u pitanju:

„Dobro je da je predsednik posvećen evrointegracijama, ali glavna odgovornost čeka Vladu i Narodnu skupštinu. Zato ne treba da se samo čestita novom predsedniku već ga treba i opemenuti da, što je moguće pre, krene u imenovanje mandatara i da se naprave konkretni koraci u stvaranju jake i operative vlade.“

U Briselu se kao „tehnička greška“ tumači izlazak saopštenja, tri sata pre zatvaranja birališta u Srbiji, kojim su predsednik Saveta EU, Herman van Rompej i predsednik Evropske komisje Žoze Manuel Barozo čestitali Nikoliću na pobedi, poželevši mu uspeh u supčavanju sa izazovima i ispunajvanju velikih očekivanja srpskog naroda u pogledu privrednog rasta i blagostanja, pri čemu su podvukli i nadu u ličnu posvećenost Nikolića evropskoj perspektivi Srbije.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel
Odgovorni urednik: Ivan Đerković