Danske vlasti tvrde da je do curenja gasa iz Severnog toka došlo nakon dve eksplozije u ponedeljak, te da je u pitanju sabotaža.

„Sada je jasna procena nadležnih da su ovo namerne akcije. Nije bila nesreća“, rekla je danska premijerka Mete Frederiksen. „Još nema informacija ko bi mogao da bude iza tog akta.“

I švedska premijerka Magdalena Anderson govorila je o sabotaži. Stokholm je u kontaktu sa partnerima u NATO, Danskoj i Nemačkoj kako bi otkrio o čemu se radi, dodala je ona. O „ciljanom napadu“ govorio je i nemački ministar privrede Robert Habek.

Dve eksplozije u jednom danu

Curenje je primećeno nakon što je u ponedeljak potpuno opao pritisak u obe cevi Severnog toka 1 i jednoj cevi Severnog toka 2. U blizini danskog ostrva Bornholm su piloti vojnih aviona primetili curenje.

Prethodno su seizmolozi primetili dva potresa u vodama oko ostrva – najpre u ponedeljak u 2:03 jugoistočno od Bornholma, a onda u 19:03 severoistočno od ostrva.

Prema rečima Bjerna Lunda iz Švedske nacionalne seizmičke mreže, potresi su registrovani u vodi, a ne u tlu, tako da se sa sigurnošću može reći da nije bilo zemljotresa nego eksplozije.

Šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen zapretila je „najsnažnijim odgovorom“ saboterima. Ona je na Tviteru napisala da je „neprihvatljivo“ svako namerno ometanje evropske energetske infrastrukture.

Kompanija Severni tok 2 saopštila je da je gasovod konstruisan tako da je skoro nemoguće istovremeno oštećenje više cevi, zbog recimo brodske nesreće. Inače, gasovod na dnu Baltičkog mora u tom delu je na dubini od oko osamdeset metara.

U Moskvi pak kažu da ne mogu da isključe nijedan scenario. „Očigledno je da se radi o nekakvim oštećenjima cevi i ne možemo isključiti nijednu mogućnost pre nego što dobijemo rezultate istrage o uzroku“, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

Peskov je istakao da je Rusija veoma zabrinuta zbog ove situacije, koja zahteva hitnu istragu jer je to pitanje energetske bezbednost „celog kontinenta“.

Nagađanja o počiniocu

Kako na svom portalu prenosi nedeljnik Špigel, američka CIA je još letos upozorila Berlin na moguće sabotaže na Severnom toku koje bi bio u stanju da izvede samo neki „državni akter“. Portparol nemačke Vlade nije želeo da potvrdi ili demantuje ta saznanja.

Iako zvaničnici nemaju još nikakve indicije ko bi mogao da stoji iza sabotaže, počela je licitacija kome bi ovakav napad više odgovarao.

Radoslav Sikorski, bivši poljski ministar odbrane i spoljnih poslova, a danas poslanik Evropskog parlamenta, na Tviteru se zahvalio Sjedinjenim Državama. „Thank you, USA“, napisao je Sikorski uz sliku uspenušalog mora na mestu gde je otkriveno curenje gasa.

Norveški vojni strateg i oficir mornarice Tor Ivan Štremen pak misli da jedino Rusija dolazi u obzir kao počinilac. Kako je rekao za agenciju AFP, Moskva ne želi da preuzme odgovornost za obustavu isporuka gasa, već se uvek izgovara nekom višom silom.

„Zapravo se uvek radi o korišćenju energije kao oružja“, rekao je Štremen. „Cilj je da se Evropa podeli i da se izvrši pritisak na Ukrajinu da pristane na prekid vatre ili mir pod uslovima koji odgovaraju Rusima.“

Švajcarski Noje cirher cajtung u jednom komentaru se bavi nagađanjima o počiniocima, navodeći da bi Rusija imala korist od kratkoročnog skoka cene gasa, ali da bi odsecanjem Severnog toka sebi odsekla mogućnost da ubuduće isporučuje gas direktno. Havarija na gasovodu bi odgovarala Kijevu, ali list takvu sabotažu naziva „rizičnom“ po Ukrajinu.

Takođe se navodi da su tanke indicije da se iza napada kriju Amerikanci ili čak militantni borci protiv klimatskih promena.

Samo nagađanja postoje i kod pitanja kako je tačno izazvana eksplozija. Cevi Severnog toka su masivne i relativno nove, ali nisu sazdane da izdrže ciljane napade, kažu stručnjaci.

Kenet Bul sa danskog Kraljevskog koledža za odbranu pretpostavlja da su korišćeni takozvani podvodni dronovi koji s velikom preciznošću mogu da postave eksploziv. Bul je dodao da je Rusija već u prošlosti koristila takve minijaturne podmornice.

Istraga bi mogla da potraje, posebno jer svet nije pripremljen za takve napade. Jedan visoki oficir Bundesvera rekao je za Špigel: „Svetske podvodne mreže su enormno važne za snabdevanje energijom, ali i za stabilnost interneta. Uprkos važnosti, one su do danas skoro sasvim nezaštićene od napada i sabotaže.“

Skok cene gasa

Posledice curenja gasa su odmah stigle do energetskog tržišta gde je cena za evropski zemni gas prešla sumu od 200 evra po megavatsatu, što je porast za 19 odsto u jednom danu.

Ipak, događaj neće imati uticaja na količinu gasa u Evropi, jer u poslednje vreme Severnim tokom taj energent ionako nije stizao.

Od početka septembra Rusija ne isporučuje gas Nemačkoj, izgovarajući se kvarom na Simensovoj turbini koji navodno izaziva curenje nafte u kompresionoj stanici Portovaja kod Sankt Peterburga. To objašnjenje u Nemačkoj odbacuju, i tvrde da je Kremlj zaustavio gas iz političkih razloga.

Dva Severna toka direktno povezuju Rusiju i Nemačku i svaki ima kapacitet za 55 milijardi kubika gasa godišnje. Dok je prvim Nemačka pre agresije na Ukrajinu dobijala 55 odsto svog gasa, drugi Severni tok nikada nije ni pušten u rad.

Taj drugi krak izgrađen je uprkos američkim pritiscima i sankcijama, kao i protestima više članica EU. Zvanični Berlin je pre agresije stavio taj gasovod na led, a potom saopštio da se neće ni koristiti.

nr (afp, dpa, ard, spiegel, tw)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.