„Presuda protiv Alekseja Navaljnog daleko je od svakog prava. On mora biti smesta pušten na slobodu“, prenosi izjavu nemačke kancelarke Angele Merkel portparol vlade Štefen Zajbert. Reakcije čitavog niza drugih zapadnih političara na demonstraciju policijske sile protiv demonstranata u Rusiji i na osudu Navaljnog na zatvorsku kaznu od dve godine i osam meseci praktično su identične i samo se donekle razlikuju po žestini izraza.

S posebnim interesovanjem očekivala se reakcija nove vlade u Vašingtonu, pre svega zato što se u ruskim krugovima upravo „strane sile“ i Amerika optužuje za podršku demonstrantima. Novi američki ministar spoljnih poslova Entoni Blinken oštro je osudio hapšenje Navaljnog i zbivanja u Rusiji i dodao da „vlada Rusije pravi ogromnu grešku ako veruje da se tu radi o nama. Radi se o njihovoj vladi, o frustraciji ljudi Rusije zbog korupcije i autokratije. Mislim da bi trebalo da sagledaju sami sebe, a ne da gledaju preko granice.“

Na hiljade uhapšenih

Britanski ministar spoljnih poslova Dominik Rab ocenjuje da je reč o „perverznoj presudi“ kojom se kažnjava žrtva pokušaja trovanja, a ne počinioci. Komesar EU za spoljnu politiku Žozep Borel upozorava Moskvu da je to očigledno kršenje preuzetih obaveza Rusije kada je reč o načelima pravne države i osnovnim slobodama. U poruci na društvenim mrežama on podseća i na presudu Evropskog suda za ljudska prava koji je postupak protiv Navaljnog ocenio kao „samovoljan i neprimeren“. Komesar Borel planira inače da već ovog četvrtka (4.2.) poseti Moskvu.

-pročitajte još: Navaljnom se dive, ali ga ne slede

Veliki broj komentatora kao glavni razlog za donošenje ovakve presude protiv Navaljnog vide u „besu Vladimira Putina“, jer je opozicioni političar objavio detaljan opis ogromne palate koju je „ruski predsednik sagradio na Krimu“. A to se, smatraju, uoči izbora za ruski parlament, vladaru Kremlja nije nimalo dopalo. Zato je, ocenjuju, protiv demonstranata u ruskim gradovima poslat veliki broj pripadnika Nacionalne garde, a sukobi su, nakon vesti o osudi Navaljnog, dodatno eskalirali.

Kako javlja agencija Interfaks, u utorak i tokom protekle noći privedeno je najmanje 1.400 osoba – većina je uhapšena na protestima u Moskvi. Portal ovd-Info navodi podatak o čak 5.500 uhapšenih širom Rusije. Demonstranti tvrde da snage reda čak onemogućavaju da se pruži lekarska pomoć brojnim povređenima: u Moskvi se samo 13 učesnika protesta usudilo da ode kod lekara, a u Sankt. Petersburgu osam, javlja ista agencija.

Šta da se radi?

I uprkos brojnim kritikama sa Zapada, nema baš mnogo ideja o tome šta bi tu moglo da se uradi. Novi američki ministar Blinken izjavio je doduše da je Tramp propustio da reaguje na čitav niz provokacija i laži iz Rusije protiv SAD, ali i da Džozef Bajden „nije mogao da bude jasniji“ u svom prvom telefonskom razgovoru s Putinom prošle nedelje.

Ipak, predsednik Nemačko-ruskog foruma, političar nemačkih socijaldemokrata Matijas Placek, uz osudu nasilja i presude Navaljnom, dodaje da smatra da nekakve nove sankcije protiv Rusije ništa ne bi donele: „I sankcije uvedene pre šest godina nisu poboljšale ništa, pre su pogoršale situaciju.“ Placek zato naglašava da se „sa Rusijom može negde dospeti samo ako se sa njom razgovara kao sa ravnopravnim partnerom“. Zato se zalaže da se tako mora nastaviti i u ovim okolnostima.

Ali mediji, poput holandskog „De Folkskranta“, imaju sasvim drugačije mišljenje: „Već mesecima pred očima Evrope preko kontinenta se valja crni oblak ugnjetavanja. Evropski političari izražavaju zabrinutost, ali su bespomoćni. To Putinu i (beloruskom predsedniku) Lukašenku ostavlja odrešene ruke. I kao što se oni kriju iza ’zavere sa Zapada’, tako se i evropski političari kriju iza sopstvene nemoći. I jedno i drugo je iluzija. Skretati pogled u drugu stranu nije strategija“, zaključuje holandski list.

aš(agencije)

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android