„Kovid je prevršio meru i doveo me do kolapsa“, kaže Aleksandra* (17). Ona je u klinici u belgijskom gradiću Bren l'Ale gde se leče tinejdžeri sa akutnim psihičkim tegobama. Mnogi od njih iskusili su traumatične događaje ili pokušali sebi da oduzmu život.

„Bilo je veoma stresno jer moj otac spada u rizičnu grupu, pa sam bila izolovana od porodice. Morala sam da jedem sama, nisam mogla da zagrlim roditelje… bila sam tako usamljena, osećala sam se odvojenom od sveta“, kaže Aleksandra za DW.

Ona je usvojeno dete sa hroničnim strahom da će opet biti napuštena. Pandemija je bila kap koja skoro preliva čašu, pa je potražila pomoć. I daleko od toga da je jedina. Od januara strahovito raste broj uputa u ovu kliniku.

„Širom Belgije su slična odeljenja puna“, kaže nam direktorka Sofi Mes. „Ne mogu da primaju nove pacijente, a zahtevi samo stižu. Kako da biraš da li ćeš primiti suicidalnog 15-godišnjaka ili 16-godišnjaka? To je nemoguć izbor.“

Mladima je nametnuta krivica

Doktorka Mes priča da mnogi od tinejdžera koji su sada blizu ivice u normalnim uslovima može da izađe na kraj sa tegobama. Ali mnoge je dotuklo godinu dana neredovnog školovanja, odlaganih nada i pokidanih društvenih veza.

„Diskurs oko kovida i mladih ljudi vrti se oko krivice. Kažemo im: vi niste bolesni, niste u opasnost, ali ste opasnost za druge pa morate da se žrtvujete da biste zaštitili one koje volite. To može da bude toksična kombinacija“, dodaje Mes.

Trideset minuta vožnje odatle, u psihijatrijskoj bolnici „Vinsent van Gog“ u gradu Šarlroa, Mark (12) prekida društvenu igru da bi pričao sa nama. „Došao sam ovde kao na odmor“, kaže snuždeno. „Znate, lokdaun nije lak sa mojom porodicom.“ Detalje nije hteo da kaže.

Psihijatar u toj bolnici, Rudi Žilom, kaže da barem trećina tinejdžera koji mu dođu pokazuju simptome posttraumatskog poremećaja jer su zanemareni u svojim familijama. „To je često povezano sa intenzivnom kohabitacijom tokom lokdauna“, kaže on.

To sve nikako nije samo belgijski fenomen. U nedavnoj anketi među nemačkim psihoterapeutima, ogromna većina primećuje zaoštravanje simptoma kod mladih pacijenata od početka pandemije i lokdauna. Čak 37 odsto terapeuta kaže da se simptomi često pogoršavaju, 55 odsto da se ponekad pogoršavaju, dok samo osam odsto nije primetilo pogoršanja.

„Kao da dolazi cunami“

Jana Hejnsvort iz organizacije Eurochild misli da je stanje alarmantno. Nedavno istraživanje te organizacije na uzorku od 10.000 dece širom EU pokazalo je da se svako peto dete oseća nesrećno sve vreme ili uglavnom.

„Mere su bile nesrazmerne i dramatično su pogodile dečiju svakodnevicu. Ožiljci će ostati dugo. Mislim da su donošene pogrešne odluke“, kaže Hejnsvort za DW. „Da je razmotrena i perspektiva dece, neke od tih mera ne bi bile tako dramatične.“

Prošle sedmice je i Evropska komisija predstavila prvu strategiju o pravima deteta, obećavajući da će unaprediti psiho-socijalnu podršku deci. Tokom prošle godine su produbljene i razlike među tinejdžerima.

Širom Evrope su škole zatvarane pre prodavnica ili restorana. Često je onemogućeno skoro svako okupljanje dece, igra ili organizovani sport. „Fudbal je moja strast, ali nisam mogao da igram i da se zabavljam“, kaže nam jedan 14-godišnjak u bolnici „Van Gog“.

Upravo na to ukazuje Sofi Mes: „Moramo da stvorimo prostore za igru, radost i razgovora kako bi tinejdžeri mogli da imaju društveni život. „U suprotnom, mentalno zdravlje će nastaviti da propada.“

Ona se pribojava rasta broja samoubistava i kaže: „Kao da dolazi cunami. Sad moramo hitno da izgradimo brane.“

*imena dece su promenjena

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.