Tokom predizborne kampanje, Barak Obama bio je uzdržan kada je u pitanju njegova boja kože. Posle izbora za predsednika, na jednoj konferenciji za novinare u martu, na pitanje da li to ipak igra neku ulogu prilikom obavljanja dužnosti Obama je odgovorio:

„Prilikom inauguracije zemlja je bila ponosna što smo se još za korak udaljili od bolne prošlosti rasne diskriminacije. Ali, to je trajalo otprilike jedan dan. Danas Amerikanci o meni sude baš onako kako bi trebalo – na osnovu toga da li mogu da poboljšam likvidnost banaka, obezbedim radna mesta, pomognem privredi, zaštitim zemlju od napada. I to su teme kojima se svakodnevno bavim“, rekao je Obama.

Afroamerikanci to vide nešto drugačije i Nolan Rolins predsednik Urbane lige iz pretežno crnačkog Nju Orleansa kaže: „U gradu viđam afroameričke tinejdžere sa pečatom američkog predsednika na majicama. Dakle, ne nose samo sliku predsednika, nego i simbol SAD. To dovoljno govori o njihovom ponosu time ko sedi u Beloj kući“, kaže Rolins.

Nema potrebe za „crnom politikom“

Andre Peri sa univerziteta Nju Orleans smatra da uopšte nije potrebno da predsednik vodi politiku koja posebno ide u prilog crnom stanovništvu. Naime, ono će automatski imati koristi od pravedne socijalne politike i Peri kaže:

„Crnci imaju koristi od svake reforme sistema obrazovanja, zdravstvene reforme, reforme pravosuđa. Dakle, nema razloga da reforme nose etiketu „u korist crnaca“. Želim da predsednik Obama reformiše socijalnu politiku zemlje i on to čini“, kaže Peri.

Barak Obama stalno naglašava da su njegove reforme u korist svih manjina i sebe vidi kao predsednika svih Amerikanaca. Profesor istorije Edvard Franc smatra da je dobro što je tako i kaže: „Crnci čine deset odsto građana. Nemoguće je biti reizabran ako se vodi računa samo o tom delu stanovništva“.

Međutim, Franc upozorava da ne bi trebalo potceniti ni simbolički značaj izbora Baraka Obame za predsednika SAD:„Dovoljno je da deca – crna, bela ili latino – jednostavno pogledaju ko je predsednik i vide drugačiju sliku. To je veoma suptilna, ali mislim veoma značajna promena“, kaže istoričar Edvard Franc.

autor: Klaus Bergman / Nenad Briski

odg. urednik: Nemanja Rujević