List Badiše nojeste nahrihten piše: „Na večeri sa kancelarkom Angelom Merkel u tradicionalnom hotelu Adlon bilo je prilike da se osveže stara sećanja. Kada je postao predsednik, Obama je prvo otputovao na samit NATO u Baden-Baden i Kel. Ima simbolike u tome što je jaki čovek iz Vašingtona pred kraj svog drugog mandata još jednom došao u Nemačku. Doduše, blizak odnos između Obame i nemačke kancelarke je morao da se razvija godinama. Ali, na kraju je nastao odnos poverenja kome ni afere oko NSA i prisluškivanja nisu mogle da nanesu trajnu štetu“.

Pred dolazak u Nemačku, Obama je u Atini održao govor o temeljima demokratije koji Tagesšpigel ovako komentariše: „On zvuči kao nepopravljiv optimista. Barak Obama naglašava vrednosti demokratije kao da nije upravo Donald Tramp demokratski izabran za predsednika. On ohrabruje Evropu kao da EU nije u raspadu. Obama nije samo nepopravljivi optimista – on je i uporan optimista. Od Grka, Nemaca, Francuza, Italijana - zajedno sa njihovim susedima – on traži da i dalje veruju u Evropu i zapadu demokratiju. To je poruka koja ostaje: I sa Trampom – a pre svega posle Trampa – SAD i Evropa će imati zajedničku budućnost.“

Zidojče cajtung piše da „Posle pobede Donalda Trampa političke analize zvuče kao da se nalazimo na sahrani jedne državne forme. Obama se tome u svom velikom oproštajnom govoru u Evropi u Atini sa empatijom suprotstavio. On je ponovo iskopao ponos na demokratiju. Održao je propoved protiv plašljivosti Evropljana; traži od njih da sa svojom Evropom Evropske unije pišu dobru istoriju sveta i mira – svim krizama uprkos. Obama nije poricao te krize, ali je s pravom upozorio da ne treba da dozvolimo da nas one zastraše i prožderu.“

Hanoverše algemajne cajtung je Obamino oproštajno putovanje iskoristio kao povod za rezime njegovog rada i primetio: „Kada se osvrnemo na taj period, probija se saznanje da smo s njim dobro prošli. On je na svetsku pozornicu stupio kao čovek koji ozbiljno shvata partnerstvo, a ’zajedničko vođstvo’ o kojem su njegovi prethodnici samo govorili, stvarno je praktikovao. Obama se oprostio od višedecenijske oholosti supersile.“

Noje tag smatra da bi Obama „Zapravo morao da vrati Nobelovu nagradu. I pored toga, kada bude ugasio svetlo u Ovalnoj sobi, iz nje će izaći kao neko ko je bio veliki predsednik. Čovek sa stavom, bez skandala i afera. Nedostajaće i njegov šarm kojim je osvajao srca. Glavni zadatak političkog penzionera će biti da nagovori svoju suprugu Mišel da se za četiri godine kandiduje za predsednicu i tako bude suparnica Donaldu Trampu.“

Dnevnik Vestfalenpost tvrdi da je „Obama tako trajno promenio sliku SAD kao svetskog policajca, da su Nemačka i Evropa prinuđeni da preuzmu veću odgovornost. Nije bez ironije to je što njegov nastup u Berlinu protekao u znaku velike nepoznanice – Trampa. Obama, u koga smo nekada polagali velike nade, oprašta se kao dušebrižnik. Ne strahujte…“

Noje osnabriker cajtung ovako komentariše Obamin govor: „Zapravo je to nešto što se samo po sebi razume: u deokratijama u Evropi vlast potiče od naroda. Zašto američki predsednik Obama u svom oproštajnom govoru podseća na to? Zato što u Evropi stvari ne stoje najbolje. Nobelovac Obama je rekao prvu stvar. Vlade moraju da služe interesima građana a ne obrnuto. Birokratija EU kao da je zaboravila na te činjenice. Ali i Obama je naškodio Evropskoj uniji. Nije učinio dovoljno da u Siriji bude postignut mir, tako da se veliki broj izbeglica zaputio ka Evropi. Obama je provocirao i Rusiju kao „regionalnu silu“, a u sukobu u Ukrajini, njegova savetnica za Evropu je iznela tvrd stav: „Fuck the EU“. Tako gledano, Obama ostavlja teško nasleđe“.