Nemački listovi komentarišu predstojeću smenu u Beloj kući i uglavnom žale zbog odlaska Obame koji je za većinu medija bio veliki harizmatski predsednik. Od Trampa većina komentatora ne očekuje ništa dobro.
Foto: Picture-Alliance/AP Photo/P. Ma. Monsivais
Oglas
Mitelbajeriše cajtung (Regensburg) smatra da „Sa svakim novim danom kojim se približava Trampovo stupanje na dužnost, prvi crnac u Beloj kući izgleda sve bolje. Amerikanci su u sumrak njegovog mandata ponovo otkrili onog političara koji je svojim Yes, we can! pre osam godina očarao naciju. Više od 50 odsto građana ga je tada podržavalo. Da su Amerikanci mogli da još jednom glasaju za njega, garantovano bi ga i po treći put izabrali za predsednika. Kontrast u odnosu na vašarskog prodavca Trampa ne može biti veći.“
Badišes tagblat (Baden-Baden) se pribojava da bi Tramp „mogao da dokine neke tekovine (Baraka Obame) kao što su Sporazum o klimi iz Pariza, sporazum sa Iranom o korišćenju nuklearne energije, ili zdravstveno osiguranje Obamaker. Obama je doprineo smanjivanju stope nezaposlenih u SAD, zbližavanju njegove zemlje sa Kubom i okončanju ratova u Iraku i Avganistanu. A minus je pad uticaja SAD u svetu. To je, međutim, konsekventno i uklapa se u Obamin stav da neće počinjati nove ratove. Najveća rana koju nije uspeo da izleči jesu rasni nemiri. U tom pogledu je bio neuspešan, što i sam priznaje. Ali, on svoje sunarodnike ipak podseća na snagu Amerike: demokratija i pomirenje interesa – što je istovremeno i jasna opomena njegovom nasledniku Donaldu Trampu, koji hoće ponovo da podeli društvo.“
Veclarer noje cajtung (Veclar) se pozabavio i vestima da ruska tajna služba ima informacije o Donaldu Trampu kojima bi Moskva mogla da ga ucenjuje. „To baca svetlost na agresivni rad tajnih službi Moskve. Pre nekoliko godina, u Hesenu je otkriven jedan par koji je radio za rusku tajnu službu. Operisao je metodama Hladnog rata, sa kratkotalasnim predajnikom i „mrtvim“ poštanskim sandučetom – ali i sa vrlo skromnim uspehom u očima svog nalogodavca. No, sada tajne službe u Rusiji pokušavaju da utiču na izbore na Zapadu. Mogućnost da bi jedan predsednik SAD poput marionete u rukama bivšeg KGB-ovca Vladimira Putina mogao da bude ucenjen, morala bi da izazove intenzivnu diskusiju.“
Der noje tag (Vajden) primećuje da su „očekivanja od političara groteskno velika – ako se mere prema stvarnom manevarskom prostoru u demokratijama i prozaičnoj konstataciji da oni nisu nadljudi. Posebno ne u Americi, gde predsednik istovremeno treba da bude zamena za kralja i narodni heroj... Očekivanja da će Obama ujediniti belu i šarenu, bogobojažljivu i liberalnu, svetski otvorenu i protekcionističku, Ameriku, bilo je osuđeno na neuspeh. Kapitalizam tipa Volstrit podstiče egoizam i partikularne interese – milijarder u Ovalnoj sobi će samo da produbi jaz.“
Ninrberger cajtung (Nirnberg) konstatuje: „Sve i ako bilans Demokrate nije besprekoran, već sada se vidi koliko će on mnogima bolno nedostajati. To što posle čoveka sa harizmom, čoveka koji zrači, sada dolazi baš jedan autoritaran, koleričan egocentrik, za Obamu je gorko razočaranje. Ali, Obami u prilog govori to što on jeste zabrinut za svoje političko nasleđe, ali još više za demokratiju u svojoj zemlji. Zato je Obamin oproštajni govor bio vatreni pledoaje za liberalnu Ameriku otvorenu prema svetu.“
Landescajtung (Lineburg) spada u retke novine koje primećuju da „još nije sigurno da li su pozdravi iz Moskve lažne vesti ili publicistička bomba“.
A levičarski Junge Velt (Berlin) piše da je Obamin bilans „posle osam godina u Beloj kući – katastrofalan: izuzev rudimentarnog javnog zdravstvenog osiguranja, nije ispunjena nijedna od nada u pravednije društvo: Obama će u mnogo većoj meri ući u istoriju kao predsednik čiji je prepad na Libiju i čiji je rat dronovima doneo smrt i uništenje. No, uz sve kritike na račun ubilačke politike Obamine administracije, ne može se zaobići ni podsećanje na činjenicu da nijedan američki predsednik nema mnogo uticaja – u odnosu na klasu milijardera koja je čvrsto u sedlu i na vojno-industrijski kompleks nepojmljivih razmera, onaj ko se naziva najmoćnijim čovekom na svetu samo je tigar od papira.“
Predsednički mandat Obame u slikama
Mandat predsednika Sjedinjenih Američkih Država Baraka Obame je na izmaku. Dojče vele se osvrće na proteklih osam godina njegove vladavine: od reforme zdravstvenog sistema u SAD, do Bele kuće u duginim bojama…
Foto: picture-alliance/dpa/US Navy/Shane T. McCoy
Pevala im je Bijonse
Dan kada je Barak Obama postao 44. predsednik SAD bio je istorijski za tu zemlju. 20. januara 2009, više od 230 godina od osnivanja države, ona je dobila prvog predsednika koji nije belac. Na inauguracionom balu, Barak i Mišel Obama su odigrali svoj prvi ples kao predsednik i prva dama SAD.
Foto: Getty Images/W. McNamee
Zemlja u krizi
Obamin mandat je počeo za vreme jedne od najvećih ekonomskih kriza posle Velike depresije. Veliki balon na tržištu nekretnina je pukao nakon što je bankrotirala banka Leman braders. To je dovelo do recesije u čitavom svetu. Samo dan nakon polaganja zakletve, Obama je potpisao novi paket mera za oživljavanje konjunkture i investicijama u infrastrukturu vrednim gotovo 800 milijardi dolara.
Zdravstveno osiguranje za 20 miliona građana SAD
U martu 2010, Obama je ispunio jedno od glavnih predizbornih obećanja: potpisao je novi Zakon o zdrastvenoj zaštiti koji je omogućio da se zdravstveno osigura oko 20 miliona ljudi. Obamin naslednik na funkciji Donald Tramp više puta je najavio da će nastojati da taj sistem što pre ukine.
Foto: Reuters/J. Roberts
Nobelova nagrada usred američkih ratova i napada dronovima
Obama nije na funkciji proveo ni godinu dana, a Nobelov komitet mu je dodelio Nobelovu nagradu za mir za "njegove velike zasluge u jačanju međunarodne diplomatije i saradnju među narodima" - mada su već tada SAD učestvovale u dva rata a njihovi dronovi su ubili stotine civila.
Foto: picture-alliance/AP Images
Smrt starog neprijatelja - i rađanje novih
Posle čitave decenija lova na lidera Al Kaide, Vašington je u maju 2011. saopštio da su specijalci SAD ubili Osamu bin Ladena, za koga tvrdi i da je odgovoran za napade od 11. septembra 2001. No, to nije umanjilo broj terorista. Naprotiv. SAD su 2014. počele da izvode vazdušne napade na borce "Islamske države"...
Foto: dapd
Odnos sa Rusijom je počeo od nule, i postao - napet
Obama je počeo svoj mandat obećanjem da će nanovo početi odnose sa Rusijom, pa je tako čak i sa tadašnjim ruskim predsednikom Dmitrijem Medvedevim jednom svratio na hamburgere. Ali, posle pripajanja Krima Rusiji, te ruske vojne podrške režimu Bašara al Asada u Siriji, odnosi su zahladili. Sada SAD optužuju "ruske hakere" da su uticali na izbore za predsednika na kojima je pobedio Donald Tramp.
Foto: Getty Images/AFP/M. Ngan
Dekret o imigrantima
U junu 2012, Obama je potpisao dekret kojim je mladim neregistrovanim imigrantima omogućeno da studiraju u SAD - ili da onima koji su odslužili vojsku ostau u toj zemlji. Četiri godine kasnije, Vrhovni sud je blokirao taj dekret sa rezultatom glasanja 4-4. Suočen sa Kongresom u kojem dominiraju Republikanci, Obama je često posezao za dekretima kako bi progurao svoju političku agendu.
Foto: Getty Images
Još četiri godine
U novembru 2012, Obama je proslavio još jednu pobedu na izborima - a u prigodnom govoru je izneo težišta svoje administracije u koja spadaju promovisanje prava LGBT-populacije, zaštita životne sredine, reforma zakona o imigraciji i kontrola prodaje i korišćenja oružja.
Foto: Reuters
Predsednik duge
Obama je prvi predsednik SAD koji je odobrio brakove među osobama istog pola. Kada je Vrhovni sud odlučio da legalizuje istopolne brakove - u junu 2015 - Bela kuća je bila osvetljena bojama duge - u znak solidarnosti sa LGBT-pokretom
Foto: Reuters/G. Cameron
Bienvenido a Cuba
Obama je oživeo diplomatske odnose sa susednom Kubom. Kada je posetio tu zemlu umartu 2016, bio prvi predsednik SAD koji je to učinio u poslednjih 88 godina. Krajem 2014, predsednici Raul Kastro i Barak Obama su najavili objavljanje odnosa. Obama je ukinuo saobraćajne sankcije i ponovo otvorio ambasadu SAD u Havani.
Foto: picture-alliance/dpa/CTK Photo
Oči su uvek bile uprte u njega
Bilo da su u pitanju TV-emisije sa Džimijem Felonom ili Zakom Galifijanakisom, predsednik - vešt govornik sa izvrsnim tajmingom - stalno je privlačio veću pažnju od poznatih komičara. Na slici je Barak Obama na pozornici sa svojim "gnevnim prevodiocem" 2015.
Foto: Getty Images/AFP/Y. Gripas
Prva Latinoamerikanka u Vrhovnom sudu
Obama je imenovao dve žene kao sutkinje Vrhovnog suda. To su Elena Kejgan i Sonja Sotomajor. Sotomajorova je bila prva Latinoamerikanka koja se našla na toj funkciji. Time se broj žena među devetoro vrhovnih sudija povećao na ukupno tri.
Foto: Getty Images/AFP/S. Loeb
Daleko od nestanka rasizma
Obamin izbor za predsednika je često nazivan i početkom kraja rasizma, ali Obamino početno oklevanje da se pozabavi rešavanjem rasnih sukoba je mnoge razočaralo. U martu 2015, on je u Alabami obeležio 50 godina napretka u odnosu na vreme kada je policija premlaćivala mirne tamnopute demonstrante. I priznao je da borba za rasnu jednakost nije završena.
Foto: Reuters/J. Ernst
Gvantanamo je još otvoren
Obama nije ispunio obećanje da će zatvoriti logor za zarobljenike SAD u kubanskoj luci Gvantanamo. U tom ozloglašenom zatvoru u koji su ljudi smeštani bez sudskog postupka a njihova priznanja se iznuđuju mučenjem, još uvek ima nekoliko desetina zatočenika.
