Dan, mesto i pozornica bili su savršeno odabrani. Bio je to dan kada se podsećalo na poluslobodne izbore održane 4. juna 1989. godine i uverljivu pobedu tadašnjeg građanskog pokreta „Solidarnost“ okupljenog oko vođe sindikata Leha Valense – podsećanje na mirnu pobedu na izborima nakon kojih je formirana prva posleratna nekomunistička vlada u tom delu Evrope. Izbori su pokrenuli proces koji se završio padom komunizma.

Bila je to Varšava, grad koji je u 20. veku više puta odoleo totalitarnim režimima. Do pre samo 25 godina to bio deprimirajući gard. Varšava je danas uspešna evropska prestonica koja svedoči o snazi demokratije i tržišne privrede.

Pozornica je takođe dobro odabrana: skoro 50 najvećih predstavnika slobodnog sveta, predsednika, premijera, ministara spoljnih poslova. Bila je to odlična kulisa za govor.

Nedvosmislena poruka

Barak Obama je to iskoristio. On je, kao i njegovi prethodnici u Nemačkoj – Džon F. Kenedi i Ronald Regan, održao sjajan, istorijski govor. On je istorijsku ulogu Poljske, kao pionira evropske slobode, povezao sa aktuelnom situacijom na istoku kontinenta. Takođe je poslao jasnu poruku: „Amerika neće ostaviti na cedilu saveznike u Evropi koji se brinu o svojoj bezbednosti i zaštitiće ih od Rusije“. Obama je rekao: „Nikada nećete biti sami“. To se ne odnosi samo na Poljsku, već i na Baltičke zemlje, Rumuniju i Bugarsku. Takođe je rekao: „Nikada nećemo prihvatiti aneksiju Krima“. To znači: „kraj imperijalnim težnjama i zonama uticaja“.

Obamina Amerika vratila se kao zaštitnik evropske demokratije i slobode. „Nema slobode bez solidarnosti“, rekao je Obama. Bio je to odličan kraj govora u domovini pokreta „Solidarnost“. Kraj govora koji je dokazao Obamino pravo da bude portparol slobodnog sveta. U pravo vreme, na pravom mestu i na pravoj pozornici.