Odlazeći predsednik SAD Barak Obama potpisao je u četvrtak dekret o uvođenju novih sankcija Rusiji zbog navodnog mešanja u američke predsedničke izbore i naložio proterivanje 35 ruskih diplomata, kao i zatvaranje dva objekta. Obama je u saopštenju naveo da „to ne znači i kraj uvođenju sankcija" i upozorio da će SAD preduzeti i druge mere „kada procene da je to neophodno" uključujući i operacije čiji detalji „neće biti saopšteni javnosti".

Ruski predsednik Vladimir Putin je saopštio da Rusija za sada neće proterivati američke diplomate. „Nikoga nećemo izbacivati", izjavio je danas Putin. Uvođenje recipročnih mera ranije je zatražio ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov. On je predložio proterivanje 35 američkih diplomata. Optužbe SAD Lavrov  je ocenio kao neosnovane i poručio da Moskva neće ostaviti uvođenje novih sankcija bez odgovora.

Na kraju svog mandata, predsednik Barak Obama – inače slab u spoljnoj politici – postaje oštar, piše list Velt i podseća da je Obama prethodnih dana najpre izazvao bes Izraela glasanjem u Savetu bezbednosti UN. „35 ruskih diplomata u roku od 72 sata mora zajedno sa svojim porodicama da napusti zemlju. Moskva je dužna i da zatvori dva diplomatska predstavništva, jedno u Njujorku, drugo u Merilendu, zbog sumnje da su korišćeni za špijunske aktivnosti. Tri firme koje su kako se sumnja pomagale u napadima na Demokratsku stranku, takođe su na listi, kao i dva kriminalna hakera, koji su od američkih kompanija opljačkali više miliona dolara."

List piše da je krađa podataka naročito pogodila Demokratsku stranku i Džona Podestu, šefa izbornog štaba Hilari Klinton, te da je objavljivanje podataka imalo za cilj uplitanje u američki izborni proces, kako je ocenio Obama.

Na kraju svog mandata američki predsednik Barak Obama preduzima baražnu diplomatsku paljbu, stoji u komentaru Vestdojče algemajne cajtunga (WAZ): „Izbacivanje ruskih diplomata i jasne reči ministra spoljnih poslova Kerija upućene Izraelu deluju kao izliv dugo nagomilavanog besa. Nije da su ti koraci bili nepotrebni: Vašington je morao da pronađe odgovor na uplitanje Moskve u američku izbornu kampanju. Izraelska vlada je na bezobziran način nastavila izgradnju naselja. Poželjno je bilo da Obama mnogo ranije pokaže sadašnju odlučnost."

List dalje piše i da dobitnik Nobelove nagrade za mir iza sebe ostavlja spoljnopolitički krš: „U sirijskom građanskom ratu stvari diktiraju Rusija i Teheran, diktator Asad je stabilno na tronu. U Iraku su SAD degradirane na suvozača, za volanom sedi Iran. Partner iz NATO Turska sve se više udaljava od alijanse. Libija tone u haos, Jemen gladuje, teror bukti u svetu. Kakve uspehe ostavlja Obama – sporazum o nuklearnom oružju sa Iranom, obnavljanje diplomatskih odnosa sa Kubom, klimatski sporazum iz Pariza. Njegov naslednik Tramp to želi da poništi ili preispita, šta god to značilo. Tramp doduše neće imati problem da se sporazume sa autokratama sa kojima je Obami dijalog teško padao. Tramp voli moćne tipove. Ali njegovo duboko nepoverenje prema islamskom svetu i njegova neotesanost još veća su pretnja za globalne konfrontacije."

Stiče se utisak da Obama svojim akcionizmom želi da nadoknadi ono što je propustio proteklih godina, piše Vestfeliše nahrihten i nastavlja o Rusiji: „Mere protiv Rusije pokazuju koliko je dubok jaz između Vašingtona i Moskve. Obama i Putin nikada nisu uspeli da uspostave vezu. Optužbe da je Kremlj hakerskim napadima na kompjutere američkih demokrata uticao na predsedničke izbore sada deluju kao dodatna prepreka na tom putu. Čak ni sam Donald Tramp neće lako ukloniti tu prepreku, jer je nepoverenje Republikanaca prema Putinu veliko. (...) Obama pokušava da vrati kazaljke. Ali njegovo vreme neizbežno prolazi. Sigurno je jedno: sa Trampom će doći do zaokreta, ali ostaje pod znakom pitanja da li će to biti zaokret nabolje. Sumnje – i one velike – su dozvoljene."

Levičarski list Nojes Dojčland smatra da jednom nosiocu Nobela za mir „ne priliči konfrontacija sa Rusijom. Da i ne pominjemo širenje rata bespilotnim letelicama i neispunjeno obećanje o povlačenju iz Avganistana. U osam godina je Obama ispunio tek malo svojih obećanja, Gvantanamo nije zatvoren, kapitalizam bez kriza je pusto obećanje, u enornim razmerama i dalje postoje rasističko nasilje i socijalna nejednakost. Prekasno su došli Obamini pokušaji da udari temelje napredne klimatske politike. Oni ne treba da zavarju nikog – bilans Obamine politike je ukupno mršav. I to bez obzira što sa Trampom može biti još gore."

Ugledni minhenski Zidojče cajtung opširnije piše o ruskim objektima u Njujorku i Merilendu: „Mitovi iz doba Hladnog rata i dalja fasciniraju Amerikance. Zato je u četvrtak fantaziju probudilo ne samo proterivanje 35 ruskih diplomata, već i zatvaranje dva ruska objekta na američkom tlu. Zgrade u Merilendu i Njujorku korišćene su za prikupljanje obaveštajnih informacija, objasnila je Obamina savetnica za bezbednost Liza Monako. (…) Zgrada u Merilendu idilično smeštena na poluostrvu, na ušću dveju reka u okean, na Guglovoj mapi je označena kao odmaralište ruske ambasade. Od Vašingtona je udaljena na oko 90 minuta vožnje kolima. Teren je 1972. godine kupio Sovjetski Savez. SAD su, kako piše Vašington post, zauzvrat dobile dve zgrade u Moskvi. Kompleks sa teniskim terenima, bungalovima i bazenom važio je za letnjikovac sovjetskih diplomata. (…) Glasine o špijunskim aktivnostima na dobro čuvanom terenu oduvek su postojale."

Za objekat u Njujorku, Zidojče cajtung piše da je raskošna vila na Long Ajlandu (59 soba, 14 hektara zemlje) koju zvanično koriste ruske diplomate iz UN. Sovjetski savez ju je kupio još 1951. „Obamina administracija nije objasnila na koji način su ti objekti u novije vreme tačno bili korišćeni za aktivnosti tajne službe i kakve veze oni imaju sa hakerskim napadima. Odluka da se zabrani pristup luksuznim objektima mogla bi da ima simboličko značenje", piše minhenski list.