1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Pravosuđe

Obaveštajna služba ometa istragu?

8. oktobar 2016.

Advokati žrtava desničarske terorističke grupe Nacionalsocijalističko podzemlje (NSU) optužuju nemački Savezni ured za zaštitu ustavnog poretka (BfV), zapravo unutrašnju državnu bezbednost, da ometa krivični postupak.

Protest-Aktion vor dem Oberlandesgericht München NSU Prozess Kölner Keupstraße
Foto: DW/M. Fürstenau

O aferu se već „spotakao" predsednik nemačkog Saveznog ureda za zaštitu ustavnog poretka (BfV) Hajnc From, koji je u leto 2012. godine zatražio je da bude smenjen nakon što je na videlo isplivala „Operacija konfete". Iza tog, na prvi pogled smešnog imena, u stvari se krije pravi skandal. Pola godine nakon što se razotkrilo „Nacionalsocijalističko podzemlje" (NSU), na videlo je izašlo i to da je BfV uništio (mašinom pretvorio u konfete) veliki broj dokumenata koji su bili u vezi s tom terorističkom grupom. Reč je o dokumentima koji se odnose na ekstremne desničare koji su kao doušnici radili za tajnu službu. Akcija uništavanja dokumenata izvršena je 11. novembra 2011. godine – dakle nedelju dana nakon razotkrivanja NSU.

Tadašnji šef Ureda Hajnc From, izjavio je da nije znao ništa o uništavanju dokumenata i ocenio da je reč o „značajnom gubitku poverenja" i „narušavanju ugleda ove Službe". From je lično snosio posledice. Njegov naslednik Hans-Georg Masen, četiri i po godine kasnije suočio se s prijavom protiv više saradnika iz njegovog ureda. Među njima je i službenik pod pseudonimom Lotar Lingen, koji je naredio uništavanje tog materijala.

Lotar Lingen je znao šta radi

Hajnc From nije dugo ostao šef BfV nakon što su u javnost isplivali detalji „Operacije konfete“Foto: dapd

„Operacija konfete" je i u toku procesa koji se pred Višim pokrajinskim sudom u Minhenu vodi protiv članova NSU, imala određenu ulogu. Početkom avgusta 2015. godine, advokati porodica žrtava podneli su zahtev da se u sudski postupak uvrste i rekonstruisani dokumenti. Osim toga, Lotar Lingen je trebalo da bude saslušan kao svedok, ali se tom zahtevu advokata usprotivilo Državno tužilaštvo pod obrazloženjem da su, „prema svim dosadašnjim saznanjima, to čiste špekulacije".

Procena Državnog tužilaštva uopšte se, međutim, ne uklapa u ono što je krajem septembra saopštila Istražna komisija Bundestaga. Lingen je tamo, naime, bio pozvan kao svedok. Na raspravi je Državno tužilaštvo tada pročitalo izvode iz zapisnika prema kojima je Lingenu, nakon razotkrivanja NSU, moralo da bude „sasvim jasno da je javnost veoma zainteresovana za izvore BfV u Tiringiji" – iz te nemačke savezne pokrajine potiču naime glavnoooptuženi u procesu: Beate Čepe i njena dva preminula saradnika Uve Benhart i Uve Mundlos.

Nedostaje volja da se rasvetli slučaj

Lingenu je „bilo sasvim jasno" da bi se razotkrivanjem NSU postavilo pitanje „zašto Služba za zaštitu ustavnog poretka nije bila informisana o terorističkim aktivnostima tog trija, uprkos tome što je u Tiringiji imala veliki broj doušnika". U protokolu saslušanja takođe se navodi da se Lingen nadao da se, zato što su dokumenata uništena, to pitanje „možda nikada neće ni postaviti".

Gamze Kubašik, čerka ubijenog Mehmeta Kubašika daje izjavu novinarima u prisustvu advokataFoto: picture-alliance/dpa/A. Gebert

Zbog toga su porodice žrtava Državnom tužilaštvu u Kelnu podnele prijavu protiv Lingena i još nekoliko „za sada nepoznatih službenika". Oni terete Službu, koja inače deluje unutar zemlje, da je ometala krivični postupak.

Prijava je podnesena u ime udovice i ćerke Mehmeta Kubašika koga su članovi NSU ubili 4. aprila 2006. godine. Advokati su tako povećali pritisak na vlasti, a udovica Elif Kubašik postavlja pitanje: „Da li je obaveštajna služba bila u posedu informacija pomoću kojih je moglo da bude sprečeno ubistvo mog muža?"

Podnesena tužba je druga koju su u veoma kratkom periodu podnele porodice žrtava NSU. Advokati Seda Bašaj-Jildiz i Mehmet Dajmaguler u septembru su podneli tužbu protiv predstavnika Državnog tužilaštva i službenika Pokrajinskog ureda Berlina za borbu protiv kriminala, pored ostalog i zbog, kako su naveli, „sumnje u ometanje krivičnog postupka".

 

Preskoči sledeću sekciju Više o ovoj temi