I ovaj sastanak na vrhu biće okončan obećanjem o većoj pomoći Africi.Ali, mnogo važnije bilo bi da su ispunjena ranija obećanja.Naime, na pretprošlom zasedanju Grupe 8 u Škotskoj obećano je da će pomoć Africi do 2010.te godine biti udvostručena na 25 milijardi dolara, ali je ispunjen tek delić obećanja.Štaviše, 2006. , prvi put su posle deset godina čak smanjeni izdaci za pomoć za razvoj.Političarima iz Grupe 8 biće teško da to uverljivo objasne predsednicima i premijerima Egipta, Alžira, Nigerije, Senegala i Gane koje su pozvali u Hajligendam.

Tačno je, nije sve u novcu.Još važnija od finansijske pomoći je slobodna trgovina.Tako bi zemlje u razvoju mogle same da zarade novac za borbu protiv side i malarije, izgradnju infrastrukture, zdravstvenu zaštitu i obrazovanje.

Ali, i tu je veliki jaz izmedju obećanja najrazvijenijih i stvarnosti.Na primer – stabla tropskog drveta zemlje u razvoju mogu da izvoze u Evropu bez carine.Ali, zato sa svakim višim stepenom obrade raste carina.Te rastuće carinske stope ne važe samo za poljoprivredne, nego i za industrijske proizvode. Medjutim, odavno je dokazano da je za nerazvijenije značajnija slobodna trgovina od pomoći za razvoj.

Istina, nisu svi u Africi nedužni.Uzroci afričke bede odavno ne mogu da se traže samo u nasledju kolonijalne prošlosti, nego joj uveliko doprinose ratovi, pre svega oni gradjanski, korupcija, privredne zloupotrebe.Naravno, ima i mnogo pozitivnih primera koji pokazuju da su mogući ekonomski i društveni napredak i da prirodna bogatstva mogu da se koriste na dobrobit gradjana.

S druge strane, novac ne pritiče samo u Afriku, odatle se i odliva deo domaćeg kapitala.Zato bi veću pomoć trebalo vezivati za takozvanu dobru vladu i u mnogim zemljama ima napretka u tom pravcu.Članice Grupe 8 to bi trebalo da nagrade – Africi je potrebna perspektiva što je, u krajnjoj liniji, i u interesu razvijenih.