Obični razgovori o politici ovog leta u Poljskoj
29. jul 2019.
Vrućina u Berlinu je bila nepodnošljiva. Teško je bilo čitati knjige, vesti su me zamarale. Narcisoidni političari, šou i lakomislenost - u Poljskoj, u Nemačkoj, u Austriji, u Velikoj Britaniji u Americi. Svuda. Duboko u meni je već od početka leta bila čežnja za dosadom, dokolicom, lenčarenjem, za svežim vazduhom i slobodom. Otputovala sam u Poljsku.
Rado putujem vozom. Tako sam na peronu u Ščećinu videla starijeg gospodina s ćerkom. Devojka od oko 20 godina izgledala je zgodno, bila je lepo odevena, ali je pomalo izgledala nervozno. Imala sam utisak da je želela da voz konačno stigne i otac otputuje. Ne, ona nije bila neljubazna. Grlila je oca i zahvaljivala mu, ali kad je voz došao na licu joj se ipak videlo olakšanje.
Moje predrasude
Otac je izgledao kao iz nekog drugog vremena. Kao da je upravo došao iz 80-ih godina, imao je na sebi stare pantalone i u ruci plastičnu kesu negog diskonta. Izgledao je kao seljak iz vremena moga detinjstva. Pretpostavljala sam da je ćerki pomagao kod selidbe, možda je krečio zidove u novom stanu.
Njih dvoje očigledno nisu pripadali samo različitim generacijama nego i različitim svetovima. Mislila sam da on sigurno bira poljsku vladajuću stranku „Pravo i pravda" (PiS), dakle da je desno konzervativan, drugim rečima klasični poljski stereotip: star, muškarac, pristalica PiS-a.
Na moje iznenađenje, ili je to možda bila sudbina, taj muškarac je u vozu seo baš nasuprot mene. Ja sam čitala knjigu o skandalima s pedofilijom u katoličkoj crkvi u Poljskoj. Malo sam čitala, ponekad duboko uzdahnula i povremeno gledala prirodu kroz prozor.
Knjiga je zaintersovala dve dame pored mene pa smo počele razgovor. Niko nije imao razumevanja za crkvu, dame su rekle da su katolkinje, ali da ne prihvataju retoriku poljskih biskupa koji svaki skandal proglašavaju pojedinačnim slučajem.
Vatreni govor za Evropu u regionalnom vozu
Muškarac s kesom u ruci je ćutao. Dame su izašle, ja sam nastavila da čitam. Posle otprilike sat vremena odjednom me je pitao odakle sam. Odgovorila sam da sam iz južne Poljske, ali i skoro 20 godina u Berlinu. Na to pitanje nikad ne mogu jednostavno da odgovorim.
Gospodin je na to otvorio svoje srce. Hvalio je puteve u Poljskoj, čudio se kako su velikodušne subvencije EU za poljoprivredu: „Prvi put su nam pomogli!" Bilo mu je drago što njegova ćerka uči strane jezike, što dolaze nemački turisti i što se konačno gledamo kao susedi, a ne kao neprijatelji, i oštro je kritikovao poljsku vladu.
Nisam mogla da verujem da oduševljeni govor za Evropu slušam u tom regionalnom vozu i pomalo sam se stidela zbog svoje pogrešne procene. Gospodin mi je zaželeo lep vikend i sa svojom zgužvanom kesom izašao na nekoj maloj stanici, gde se uopšte nisu videle kuće.
Patriotsko povrće
Gde smo mi Poljaci 15 godina od ulaska u EU? Primećuju li ljudi da im je bolje ili veruju da od kolača nisu dobili ni mrvice? Ili su samo ljuti jer komšija vozi bolji auto? To su pitanja koja sam sebi postavila jednog jutra na svojoj terasi negde na jugu Poljske, čitajući naslove po medijima.
Jeste da je trava spržena, od maja nije pala prava kiša, na drvetu nema jabuka, nema osa, a ni komšijske pčele više ne zuje. Ipak je lepo i mirno, a i kafa mi prija.
Politika je u Poljskoj prva tema razgovora uz kafu i kolače, kod roštiljanja, na autobuskoj stanici, u vozu, u cvećari i na pijaci gradića na kojoj sam htela da kupim domaći, poljski paradajz.
„Nacionalni" krastavci, paradajz i šljive izazvali su veliku raspravu. Za koga je bolje ako se jagode nude kao regionalni proizvod ili kao poljsko voće? Da li su zagovornici organske hrane, koji kupuju samo kod lokalaca, strašni nacionalisti, a oni koji u supermarketu kupuju standardizirani paradajz iz Holandije ili Španije veći Evropljani?
Moja baka je praktikovala ideal kojem danas težimo. Ona je živela u svetu čiji je radijus bio tačno 30 kilometara. Ona je celog života živela i hranila se regionalno i organski.
40 godina kasnije ja živim više od 600 kilometara daleko od domovine, pijem upravo bio-limunadu od guave i paprike, koja veoma podseća na ukus vode u kojoj je kiseljena paprika. Odakle dolaze sastojci - ne piše - ali limunada je proizvedena u Hamburgu. To je svakodnevna dilema koje nisam bila svesna pri kupovini i gašenju žeđi.
Na povratku
Na povratku iz Ščećina u vozu su bili poljski mladići, jedan je imao majicu s poljskim orlom i natpisom „Smrt neprijateljima domovine". Pili su pivo i putovali na posao u Berlin. Pored njih su poljske njegovateljice razgovarale o tome kako umesto svojih unuka moraju da neguju stare u Nemačkoj. Razgovora među nama nije bilo, jednostavno - nije se dogodio.
Dva sata u vozu u kupeu druge klase nekad život pokazuju kompleksnije i više vrede nego mnoge analitičke knjige.