Za korisnike u Evropi sve ostaje isto kada prolaze kroz sadržaje na Instagramu, Fejsbuku ili Tredsu. Ali, nešto se promenilo u drugim delovima sveta od utorka (17. septembar).

između mimova, snimaka slatkih maca i fotografija prijatelja s odmora, i dalje iskaču objave medija, ali više ne i objave ruskihdržavnih medija, uključujući RT i Sputnjik.

Ni „obični“ korisnici više ne mogu da podele linkove koji vode do sadržaja ovih medija.

Jer, krovna kompanija Meta, koja osim već pomenutih platformi poseduje i WhatsApp, sada je rešila da eliminiše sa svojih mreža medije koje smatra propagandnim.

Kompanija je već smanjila domet tih medija nedugo nakon početka ruske agresije na Ukrajinu i blokirala pristup iz EU i Velike Britanije nakon odgovarajućeg zahteva.

„Nakon pažljivog razmatranja, proširili smo naše tekuće mere protiv ruskih državnih medija“, saopštila je kompanija, navodeći da je razlog „mešanje“ u poslove drugih država.

U javno vidljivim standardima Fejsbuk zajednice „uticaj iz inostranstva“ izričito je zabranjen.

Meta nije htela da na upit DW pojasni razloge i odgovori da li je tajming odabran zbog američkih izbora u novembru.

Ruska propaganda za uticaj na izbore

Andre Volf iz austrijskog udruženja za internet obrazovanje Mimikama ima jasno mišljenje o tome zašto je američka kompanija sada preduzela akciju:

„Imamo nekoliko sedmica do izbora u SAD, to je ključna tačka. I zato je korak preduzet sada, da se Rusija ne bi mešala“, rekao je Volf za DW.

Američka vlada već je tokom vikenda pooštrila sankcije protiv ruske propagandne mreže oko emitera RT. Ovaj potez je obrazložen indicijama da je RT, zajedno s ruskim tajnim službama, želeo da u interesu Kremlja manipuliše predsedničkim izborima zakazanim za oktobar u Moldaviji.

Prethodno je Bela kuća upozorila na rusko uplitanje u američke predsedničke izbore u novembru.

Vašingtonski Senat ovih dana ispituje visoke predstavnike velikih američkih korporacija – uključujući i glavnog portparola Mete Nika Klega.

Iz perspektive Feliksa Karte, koji istražuje regulaciju platformi kao saradnik Fondacije Mercator, Meta je znala za saslušanje pred Senatom kada je odlučila da blokira ruske medije.

„Može se pretpostaviti da je akcija protiv RT strateški pokrenuta tako da Nik Kleg ne ide praznih ruku pred senatore. Da može ukazati na konkretne mere protiv ruskih dezinformacija“, kaže Karte za DW.

Meta kao „dobar među lošima“?

Velike tehnološke kompanije nemaju baš najbolju reputaciju u svetu, ali sa stanovišta Andrea Volfa, Meta se predstavlja kao „dobra među lošima“.

U Parizu je krajem avgusta uhapšen osnivač Telegrama Pavel Durov jer mu se zamera nedostatak saradnje u borbi protiv nelegalnih sadržaja.

U Brazilu je sud blokirao platformu X nakon što njen vlasnik Ilon Mask nije preduzeo korake protiv desničarskih lažnih vesti.

Meta, čiji je najstariji brend Fejsbuk na mreži već dve decenije, ima iza sebe najduži proces učenja od svih, kaže Andre Volf. „Pošto su bili prvi i najveći, uvek su svi upirali prstom u njih“, kaže portparol Mimikama.

„Uvek su bili tu kada je trebalo nešto razviti, bilo da se radi o politici protiv govora mržnje ili protiv lažnih vesti. Meta je prva počela da označava lažne vesti“, dodaje on.

No, ne treba zaboraviti, upozorava Volf, da Meta i dalje zarađuje novac tako što širi sadržaje koji na ljude ostavljaju jake emocije ili polarizuju. Tako, naime, ljudi više vremena provode na platformi, a to znači milijarde od oglašivača.

Feliks Karte, koji je već radio za EU, NATO i globalnu neprofitnu organizaciju Reset.Tech, ne veruje da je za Metu neophodno da sada polira imidž.

On podseća da je 2021. godine bivša Fejsbukova menadžerka Frensis Hogen objavila interne dokumente koji su se, na primer, bavili negativnim uticajima na mentalno zdravlje kod tinejdžera korisnika Instagrama.

„Stvarno verujem da spoljašnja percepcija za Metu trenutno nije prioritet“, kaže Karte. „Mislim da se više radi o ublažavanju mogućih poteza zakonodavca ili vlasti i stvaranju malo dobre volje.“

Samo vrh ledenog brega

Osim toga, Meti je teško da efikasno zabrani propagandu Kremlja na svojim kanalima. Ruski propagandni aparat spreman je za takve napade, kaže Karte.

„Godinama se primećuje da se Rusija sve manje oslanja samo na centralne propagandne medije poput RT-a, već je razvila decentralizovanu propagandnu strategiju“, priča on.

„Na primer, finansira influensere, navodno normalne građane koji imaju Jutjub kanale ili naloge na Telegramu za širenje ruske propagande među stanovništvom pod maskom građanskog novinarstva“, dodaje Karte.

Drugo sredstvo su takozvane lažne stranice – verne kopije renomiranih medijskih portala putem kojih se širi propagandni sadržaj.

Zato je Andre Volf mišljenja da RT predstavlja najbezazleniji deo ruske propagande jer je ruski uticaj ovde poznat.

„Ali kada pročitam stranicu na Fejsbuku koja se zove, na primer, Health Now, a proruski sadržaj se stalno deli između sjajnih zdravstvenih saveta, ne prepoznajem odmah propagandnu pozadinu – smatram da je to mnogo perfidnije“, kaže Volf.

Zabrana protiv toga ne pomaže, kaže on. „Jedina stvar koja pomaže je edukacija ljudi o tome kako funkcionišu propaganda i dezinformacije.“