Oko 40 odsto sredstava su doprinosi, kao na primer dečiji dodatak, koji se neposredno isplaćuju roditeljima. I mada u Danskoj i Švedskoj samo polovina tih sredstava nezaobilaznim putem dospeva u porodice, ove zemlje bolje stoje, kada je reč o riziku od siromaštva kod dece i šansama dece u obrazovnom sistemu.

Nije sve tako crno

Glavni razlog za ovakvu situaciju nalazi se u činjenici da su ostale državne ponude, u prvom redu dečije jaslice i škole sa celodnevnom nastavom, u mnogim zemljama daleko bolje nego u Nemačkoj. Zato autorka prve studije OECD-a o deci, (Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj), Monika Kiser zahteva više investicija u toj oblasti. Pri tome ona priznaje da je situacija u Nemačkoj možda već postala bolja, pošto je savezna vlada minulih godina zahvaljujući merama kao što su plaćeni odmor za roditelje i otvaranje novih mesta u jaslicama ,već postavila nove akcente. Podaci na osnovu kojih je rađena studija stari su četiri godine.

Mladi u Nemačkoj manje piju

Monika Kiser ukazuje na dobre rezultate kada je reč o opremi učenika i njihovom zdravlju:

„Deca imaju pisaće stolove, udžbenike, kompjutere, džepne računare – mnogo više nego u ostalim zemljama. U Nemačkoj se bebe duže doje, broj dece koja dobijaju vakcinu protiv velikog kašlja ili malih boginja veoma je veliki. Manje je trudnih tinejdžerki. Nemačka mladež manje pije alkohol nego u drugim zemljama OECD-a. Ali, zato maloletni u Nemačkoj više puše, naročito devojke“.

Kada je reč o uslovima života i jednakosti šansi, Nemačka nema dobru poziciju, kaže Monika Kiser:

„Rizik od siromaštva u Nemačkoj je velik, naročito u domaćinstvima samohranih majki. I upravo se tu mora nešto učiniti“.

Autor: M. Firstenau/M.Kuehne

Odg. Urednica: Ž. Bašić-Savić