Pucnjava u školi u austrijskom gradu Gracu odnela je najmanje deset života. Tragedija je šokirala Austriju, gde je nasilje vatrenim oružjem u obrazovnim ustanovama retkost.

Bio je to najsmrtonosniji događaj ove vrste u zemlji u poslednjim decenijama.

Prema javnom servisu ORF, u austrijskim školama su od 1993. zabeležena četiri incidenta sa vatrenim oružjem. Međutim, sve do sada, nijedan od njih nije imao više od jedne žrtve — ne računajući počinioca.

Slično se dogodilo i u drugim delovima Evrope tokom poslednjih decenija — a negde je to dovelo i do promena u zakonodavstvu.

Najsmrtnosnije pucnjave u školama u Evropi

Kada je napadač 1996. godine ubio 16-oro dece uzrasta između pet i šest godina u škotskom gradu Danblejnu, britanska vlada je brzo zabranila privatno posedovanje pištolja.

Nakon masovnih pucnjava tokom 2000-ih u Nemačkojje starosna granica za posedovanje oružja podignuta i uvedene su nasumične kontrole kako bi se osiguralo da vlasnici oružja poštuju propise o njegovom čuvanju.

Godine 2002, izbačeni devetnaestogodišnji učenik Robert Štajnhauzer otvorio je vatru u školi u Erfurtu, ubivši 12 nastavnika, dvoje učenika, sekretaricu i policajku, pre nego što je izvršio samoubistvo.

Sedam godina kasnije, u gradu Vinendenu, na jugu Nemačke, sedamnaestogodišnjak je ubio 15 učenika, nastavnika i prolaznika u i oko svoje bivše škole. Kasnije je ubijen u razmeni vatre sa policijom.

U Srbiji su vlasti uvele nasumične kontrole u domovima vlasnika oružja i pokrenule amnestiju za neregistrovano oružje nakon što je trinaestogodišnji dečak 3. maja 2023. ubio osmoro svojih školskih drugova i čuvara u osnovnoj školi Vladislav Ribnikar. Osumnjičeni je ubrzo uhapšen.

U decembru iste godine, dvadesetčetvorogodišnji student ubio je 14 osoba na univerzitetu u Pragu koristeći oružje koje je legalno posedovao. Napadač je ubijen na licu mesta, verovatno sopstvenim hicem. Prema izveštaju AP, Češka je u procesu pooštravanja zakona o oružju.

Mnogo manje pucnjava u školama nego u SAD

Masakri u školama i obrazovnim ustanovama u Evropi još uvek su retki u poređenju sa SAD. Iako ne postoje direktni uporedni podaci isključivo za škole, istraživanje Rokefeler instituta za javnu upravu pokazuje da su SAD pretrpele znatno više „javnih masovnih pucnjava“ nego zemlje sa sličnim nivoom ekonomskog razvoja.

Ovakvi incidenti, prema definiciji njujorškog instituta, uključuju „najmanje nekoliko žrtava koje su nasumično izabrane i/ili napadnute zbog svoje simbolične vrednosti", pri čemu se isključuju slučajevi državnog nasilja ili organizovanog terorizma.

Prema njihovim podacima, u SAD je između 2000. i 2022. godine zabeleženo 109 takvih incidenata, dok ih je u istom periodu bilo šest u Francuskoj, pet u Nemačkoj, tri u Finskoj, i po dva u Velikoj Britaniji, Austriji, Italiji, Holandiji i Švajcarskoj.

„Iako postoji više faktora koji doprinose ovim napadima, istraživanja pokazuju da je veći broj javnih masovnih pucnjava u Americi delimično povezan sa manje restriktivnim zakonima o oružju i većim brojem oružja u civilnom vlasništvu u poređenju sa mnogim drugim zemljama“, napisao je kriminolog Džejson R. Silva prošle godine u istraživačkom blogu za institut.

U EU, centralna izvršna vlast u Briselu postavlja minimalne propise o posedovanju i upotrebi oružja za svih 27 država članica. Nacionalne vlade mogu ih dodatno pooštriti.

Iako se brojke razlikuju širom Evrope, količina oružja među civilima i dalje je znatno manja nego u SAD. Prema istraživanju Small Arms Survey, u SAD je 2017. bilo procenjeno 120,5 komada vatrenog oružja na 100 stanovnika.

U Engleskoj i Velsu ta brojka je iznosila 4,6, dok je u Francuskoj i Nemačkoj bila 19,6. Procena za Austriju bila je 30 na 100 ljudi, dok je Srbija imala najvišu stopu u Evropi — 39,1.

Smrtonosni napadi nožem na decu u Evropi

Iako su u Evropi pucnjave relativno retke, napadi nožem u školama su češći nego u SAD.

U Francuskoj je poslednjih godina bilo niz napada nožem u školama, uključujući poslednji slučaj: u utorak 10. maja 2025. u gradiću na severoistoku zemlje 14-godišnji učenik je na smrt izbo nastavnicu (31) koja je tog dana na ulazu u školu kontrolisala đačke torbe. Kontrole su uvedene kako bi se sprečilo da deca nose noževe u školu.

U oktobru 2023. muškarac koji je bio pod nadzorom zbog sumnje na islamističku radikalizaciju, izbo je nastavnika na smrt i povredio još troje ljudi u školi koju je ranije pohađao, u gradu Arasu na severu Francuske.

U slučaju koji je šokirao Francusku 2020. osamnaestogodišnjak je odrubio glavu nastavniku Samuelu Patiju ispred škole u blizini Pariza.

U Velikoj Britaniji, jula prošle godine je sedamnaestogodišnjak izbo tri devojčice, uzrasta od šest do devet godina, na času plesa u Sautportu.

U Zagrebu je 20. decembra prošle godine, 19-godišnji napadač nožem ubio sedmogodišnje dete i ranio još nekoliko osoba u osnovnoj školi Prečko.

U januaru ove godine, učenik i nastavnik izbodeni su na smrt u srednjoj školi na severu Slovačke.

Nemačkoj su tužioci podigli optužnicu protiv sedamnaestogodišnjaka za četiri pokušaja ubistva nakon napada nožem u februaru u srednjoj školi u gradu Vupertalu.