Tog utorka usred jula nebo nad Manhajmom bilo je teško i puno kiše. Tmurni dan je krio nadu za milione ljudi koji boluju od depresije. Jer, tada je prvi pacijent posebnog projekta manhajmskog Centralnog instituta za duševno zdravlje poslat na psihodelično putovanje. Povez preko očiju, muzika u slušalicama, pored dvojica terapeuta… u telu halucinogena supstanca psilocibin.

Već šest decenija se zna za njega. On je suština „magičnih pečurki“, on menja svest. Ali, psilocibin je zabranjen skoro svuda na svetu. U Nemačkoj je zabranjen duže od pola veka.

Čak i za naučnike u Manhajmu je pribavljanje supstance bilo jedva moguće, kaže nam Gerhard Grinder koji je vodio studiju. „Nema toliko proizvođača na svetu od kojih se ova supstanca može poručiti u potrebnom kvalitetu.“

To koliko je teško doći do čistih halucinogena dobro znaju mnogi uživaoci droge na svetu. No, takozvani tripovi odavno više nisu samo zabava hipika. Sve više naučnih studija ukazuje da terapija psilocibinom može pomoći depresivnim pacijantima – čak i onima kod kojih su sve druge terapije zakazale.

Studija u Manhajmu ima 144 pacijenta, te Grinder očekuje „statistički utemeljene nalaze“.

Putovanje koje menja život

Prema proceni Svetske zdravstvene organizacije, oko 300 miliona ljudi na svetu boluje od depresije. U Nemačkoj ih je oko pet miliona, Ministarstvo zdravlja označava depresiju kao „narodnu bolest“. Prema opreznim procenama, svakom petom pacijentu ne pomažu klasične terapije antidepresivima.

Gerhard Grinder kaže da je njegov institut bio bombardovan zahtevima pacijenata kada se čulo da će probati terapiju psihodeličnim sredstvima. „Ovde je ideja da se supstanca uzme jednom ili dvaput“, kaže Grinder, inače profesor psihijatrije. „Ovo je veoma disruptivna terapija koja se uklapa u psihoterapeutski program.“

U ranijim studijama, pacijenti su pričali o iskustvima koja su im promenila život, jačanju duševnog stanja tolikom da su mogli da batale antidepresive. To stanje je neke držalo i mesecima nakon lečenja tripom. Ministarstvo za nauku je stoga pomoglo studiju u Manhajmu sa dva miliona evra.

To pokazuje da su psihodelici iz polja egzotike ušli u medicinski mejnstrim. Paradoksalno, tu su već bili pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka.

Da su se stvari pokrenule sa mrtve tačke videlo se sredinom septembra u Berlinu, gde je održana konferencija u organizaciji Fondacije Mind. Okupljeni su bili eminentni svetski istraživači upotrebe LSD, psilocibina i sličnih psihodelika. Prisutna je bila i jedna saradnica nemačke Agencije za lekove.

„Uspeli smo da skinemo stigmu sa ove teme“, kaže Andrea Jungaberle iz fondacije. „Ali, još treba da se pokaže kako će se novi diskurs odraziti na medicinsku svakodnevicu.“

Ponegde vlada i oduševljenje. „Kako ekstazi i psilocibin mogu da okrenu psihijatriju naglavačke“ – tako je početkom godine glasio naslov naučnog magazina Nature.

Posao težak milijarde

Niz kompanija miriše novo tržište na kojem bi psilocibin, MDMA od kojeg se tvori ekstazi i ostale supstance mogli rutinski da se prepisuju protiv depresija, bolesti zavisnosti i drugih muka. Baš o tome sanjaju u njujorškom biotehnološkom holdingu Atai Life Sciences nemačkog investitora Kristijana Angermajera.

Ovaj čovek u četrdesetim bez dlake na jeziku novinarima od priča o svojim tripovima na psilocibinu. Ovog leta je firma izašla na berzu i sada vredi preko dve milijarde dolara.

Atai ima udele britanske firme Compass Pathway koja radi na razvoju sintetičkog psilocibina. Studije su u drugoj fazi, sa 200 pacijenata u deset zemalja – to je najveća klinička studija sa psilocibinom na svetu. I ta firma vredi preko milijardu dolara.

Niče čitava grana medicine i ekonomije. U registru Fondacije Mind je oko 130 preduzetnika psihodelične industrije. Recimo jedno odmorište koje nudi tripove u Holandiji, ili specijalisti koji kreiraju poseban zvuk i muziku za magična putovanja.

„Taj hajp je naš najbolji prijatelj i najveći neprijatelj“, kaže Andrea Jungaberle. Ona misli da je potrebno naći zdravu sredinu između osipanja drvlja i kamenja po psihodelicima i njihovog kovanja u zvezde kao čarobnog leka.

Peter Gaser deli taj stav. Švajcarski psihoterapeut već tri decenije radi sa LSD i MDMA, a sada za DW kaže da se „plaši“ ovakvog tempa. „Maločas smo imali par pacijenata u nekoj studiji, a sad se već misli u milionima.“ Gaser se pribojava da bi kvalitet terapije mogao da trpi ako ona postane previše „tehnološka ili šematska“.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu