Građanin Evdard Snouden, bivši analitičar američke obaveštajne službe sa privremenim azilom u Rusiji, pobrinuo se za najveću svetsku temu u 2013. godini. U junu se prvi put javio iz Hongkonga, sa dokazima da NSA špijunira pola sveta, prisluškuje telefone, nadgleda elektronsku poštu i sve druge vidove komunikacije. Za mnoge heroj godine, ovaj čovek je prvi na listi najtraženijih osoba u SAD.

Kulminacija se desila u avgustu kada je u predgrađu Damaska korišćen nervni gas sarin. Stradalo je preko 1.000 ljudi, a do danas nije nedvosmisleno utvrđeno ko stoji iza napada. Režim Bašara al Asada pristao je da uništi hemijsko oružje i tako predupredi vojnu intervenciju Amerike. Organizacija za zabranu hemijskog oružja dobila je i Nobela za mir. Do sada je u ovom ratu stradalo 120.000 ljudi.

Početkom novembra je tajfun Haijan usmrtio preko 6.000 ljudi samo na Filipinima, a oko pet miliona ljudi je ostalo bez domova. Godina je donela i druge velike tragedije – u Daki se srušila trošna fabrika i povukla u smrt 1.127 ljudi. Oko 400 izbeglica se utopilo u pokušaju da stigne do obala italijanske Lampeduze. U voznoj nesreći kod Santjaga de Kompostele u Španiji stradalo je 79 ljudi.

Krajem februara je papa Benedikt XVI objavio da se povlači, što je tek drugi slučaj da neki papa nije ostao na „funkciji“ doživotno. Već u martu za Svetu stolicu je odabran Argentinac Horhe Bergoljo koji je uzeo ime Franja. Smatra se poglavarom siromašnih, kritikuje kapitalistički sistem i zalaže se za ljubav i humanost. Papa Franja je proglašen za ličnost godine u izboru magazina Tajm.

Prvi demokratski izbori u Egiptu, nakon svrgavanja režima Hosnija Mubaraka, doneli su ubedljivu pobedu islamista. Proteste protiv Muslimanskog bratstva i novog predsednika Mohameda Mursija armija je u julu iskoristila za vojni prevrat. U protestima pristalica islamista stradalo je više od 1.000 ljudi, a Muslimanska braća su krajem godine zvanično proglašena terorističkom organizacijom.

Deset godina od Narandžaste revolucije front u Ukrajini nije se pomerio ni za pedalj. I dalje je to zemlja podeljena na „rusofile“ i „Evropejce“. Nakon što je predsednik Viktor Janukovič odbio da potpiše Sporazum sa EU, izbili su masovni protesti u Kijevu. Na ulicama je bilo i do milion ljudi predvođenih bokserskim šampionom Vitalijem Kličkom. Oni traže odlazak Janukoviča i približavanje Briselu.

Septembarski izbori u Nemačkoj doneli su ogromnu podršku demohrišćanima Angele Merkel, ali je stara-nova kancelarka morala da se upusti u Veliku koaliciju sa socijaldemokratama. Posle iscrpnih pregovora napravljen je koalicioni ugovor treće vlade Angele Merkel. Uvodi se minimalna satnica, od 2015. neće biti novih zaduživanja, a uskoro će vozači sa stranim registracijama plaćati putarine.

Posle osam godina vladavine konzervativnog Mahmuda Ahmadinedžada, Iranci su odabrali umerenog Hasana Rohanija za novog predsednika. U jednom intervjuu on je principijelno osudio zločine nad Jevrejima, što se smatra korakom od sedam milja. Još veći korak je privremeni sporazum o nuklearnom oružju, prema kojem Iran zaustavlja neke reaktore i dopušta kontrolu, a zauzvrat mu se popuštaju sankcije.

Zbog planova da se u istanbulskom parku Gezi gradi tržni centar, građani Turske žestoko su protestovali protiv vlade premijera Redžepa Erdogana. Buna se podigla zbog islamizacije Turske u kojoj se zabranjuje alkohol ili „iskazivanje ljubavi“ na javnim mestima. Vladu je potresao i korupcionaški skandal, smenjeno je deset ministara, a govori se o obračunu sa nepodobnima u policiji i pravosuđu.

Početkom decembra umro je Nelson Mandela, borac protiv aparthejda u Južnoafričkoj Republici. Isprva sklon nasilnoj revoluciji, Mandela je posle 27 godina u zatvoru postao simbol pomirenja belaca i crnaca na jugu Afrike. Komemoracija u Johanesburgu bila je jedna od najvećih u istoriji. Uz nešto manje novinskih napisa u aprilu je preminula i bivša britanska premijerka Margaret Tačer, gvozdena Ledi.