Početkom januara 1918. američki predsednik Vudro Vilson stupio je pred oba doma američkog Kongresa i predstavio svoj plan od 14 tačaka. U tezama, koje su kasnije postale čuvene širom sveta, navedeni su američki ratni ciljevi u Evropi i na Bliskom istoku. Pre svega, skiciran je novi svetski poredak. Pri tome je glavna smernica trebalo biti pravo naroda na samoopredjeljenje. Ali, Vilsono je otišao još dalje: američki predsednik je zatražio slobodnu trgovinu, kraj tajne diplomatije i stvaranje Lige naroda.

Time se još 1918. godine prepoznaje skica liberalnog svetskog poretka, koji je pod američkim vođstvom izgrađen posle Drugog svetskog rata. Taj svetski poredak je uspeo da se nametne, jer mu je pristupalo sve više zemalja. Sada se čini da je ugrožen i to od strane aktuelnog američkog predsednika.

Distanciranje od noosećih stubova američke spoljne politike?

Donald Trump je solo igrač. U proteklih sto godina nijedan američki predsednik nije doveo u pitanje temelje američke spoljne politike kao 45. predsednik SAD.

Naravno da su u SAD oduvek postojale izolacionističke sile. I Vilson je na unutrašnjo-političkom planu doživeo poraz sa svojim konceptom međunarodnog mirovnog poretka. Međutim, njegov plan od 14 tačaka je odbaio izolacionistički orjentisani Kongres - a ne Bela kuća. Zbog toga se Vilson i dalje smatra pionirom američkog internacionalizma. Do kontroverznog ulaska u Prvi svetski rat, Sjedinjene Države su tradicionalno pokušavale da se ne mešaju u međunarodne sukobe, naročito u Evropi.

Vilson: spoljna politika zasnovana na saradnji

Vilson je iz užasa rata izvukao pouku da bi SAD trebalo da teže multilateralnoj spoljnoj politici zasnovanoj na saradnji. To jasno proizilazi iz često citiranog govora koji je održao 1917. prilikom ulaska u rat i u kojem je naglasio da se svet mora napraviti sigurnim za demokratiju.

Međutim, Vilson je često pogrešno citiran, u smislu da bi SAD trebalo da učine svet sigurnim za demokratiju. Mala ali značajna razlika. Jer, Vilson nije verovao da je SAD u stanju da to sama učini i da bi tako nešto moglo uspeti samo zajedničkim naporima, pod američkim vođstvom.

"Liga naroda" trebala je da obezbedi okvir za ovu politiku međunarodne saradnje. Vilson je želeo da stvori organizaciju koja bi delovala samo ako svi saglasni, u kojoj bi praktično svaka nacija imala pravo veta. Koliko je ta Vilsonova ideja bila kontroverzna, pokazuje činjenica da je Liga naroda postojala samo manje od tri decenije - i da joj Sjedinjene Države nikada nisu pristupile.

Tramp: unlateralne odluke

Tokom Trampovog mandata SAD su izašle iz brojnih sporazuma pod pokroviteljstvom UN i povukle se iz nekoliko agencija UN. Zbog svog nacionalističkog stava, Tramp se s pravom može smatrati kao Vilsonov antipod, kaže Džon Kuper, profesor na Univerzitetu u Viskonsinu: "On hoće da deluje sam, da se pokaže kao jak muškarac i donosi odluke kako mu se prohte".

"Vilson je mrzeo demagoge"

Još je prerano za procenu kako će se okončati Trampova konfrontacija sa politikom internacionalizma. Međutim, dve godine su Kuperu dovoljne da prosudi šta bi Vudro Vilson rekao za svog naslednika: "On bi Trampa posmatrao sa strahom i užasom. Vilson je oduvek mrzeo demagoge. I to je značajna razlika između predsednika, koji obeležavaju američku politiku od 1918. do 2018. Godine.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android