Socijaldemokrate su prethodno pozvali vladajuću koaliciju da pomogne ekonomsku i političku stabilizaciju zemalja Zapadnog Balkana i da ubrza njihovu evropsku integraciju.

Greške koje je počinila tokom raspada Jugoslavije, Evropska unije nastojala je da ispravi Solunskim sporazumom 2003. godine. Oko 20 miliona stanovnika zemalja bivše Jugoslavije dobili su obećanje da imaju ozbiljnu šansu da se vremenom pridruže Evropskoj uniji, rekao je poslanik Socijaldemokratske partije, Ditmar Nitan.

“Nakon što je usvojen Lisabonski sporazum, smatramo da je došlo krajnje vreme da ovo naše obećanje ne ostane samo mrtvo slovo na papiru. Naše obećanje mora biti obnovljeno i podstaknuto jednom konkretnom političkom inicijativom.”

Socijaldemokrate pozvali su nemačku vladu da se jače zauzme za evropsku perspektivu zemalja Zapadnog Balkana na narednoj sednici Saveta Evrope 10. decembra u Briselu. Zahtev Socijaldemokrata podržala je i stranka Zelenih. Parlamentarka Mariluze Bek komentariše:

“Moramo da menjamo perspektivu. U našem je interesu da jugoistoča Evropa bude deo Evropske unije. Mi moramo da ispravimo grešku koju smo prethodno počinili.”

Evropska unija da, ali kada?

Vladajuća koalicija je, međutim, odbacila zahtev Socijaldemokrata sa obrazloženjem da je zemljama Jugoistočne Evrope data mogućnost članstva u Evrospkoj uniji, ali tek onda, kada za to ispune i poslednji uslov. Poslanik Hrišćansko-demokratske stranke Peter Bajer je poručio:

„Objavljivanje tačnog datuma za članstvo u Uniji pre završetka pregovora je potpuno besmisleno. To odbacujemo! Jasna evropska perspektiva za zemlje jugoistočne Evrope postoji, ali čvrsto obećanje za članstvo u Uniji nećemo dati.”

I koalicioni partneri Hrišćanskih demokrata, nemački liberali, podržavaju evropsku perspektivu Zapadnog Balkana. Zapadni Balkan ne sme biti, kažu, neevrospko ostrvo u centru Evrope.

“Nema gledanja kroz prste”

Međutim, za svoj uspeh svaka zemlja će biti pojedinačno nagrađena. Poslanik liberala Oliver Lukšić objašnjava:

“Albanija i Crna Gora su predale svoju kandidaturu, ali one još nisu potpuno spremne. Crna Gora nešto više ispunjava privredne i političke uslove. Srbija, Bosna i Hercegovina i Kosovo moraju da se suoče sa svojom prošlošću i da više sarađuju sa Haškim tribunalom. Dakle, smatramo da spremnost zemalja mora biti i ubuduće pojedinacno procjenjivana, a ne da sve zemlje tretiramo u jednom paketu.”

Za pomoć državama jugoistočne Evrope, do sada je utrošeno 25 milijardi evra, od čega je samo Nemačka do prošle godine izdvojila 1,6 milijardi i time važi kao najveći donator.

autor: Selma Filipović, Berlin

odg. urednik: N. Jakovljević