17. mart

Aleksander Gerst je potpuno miran, opušten i naspavan. Već traje vrhunac priprema za misiju na Međunarodnoj svemirskoj stanici za koju se (i on) već priprema četiri godine u Hjustonu u Johnson Space centru koji vodi NASA. Iz Hjustona se javio sa konferencije za novinare, naravno preko video linka za novinare okupljene u nemačkom Institutu za svemirska i aeronautička istraživanja u Kelnu.

Zato je i čudno što je Gerst, uprkos teškim vežbama, tako svež u doba kad je u Hjustonu cik zore. Mnogo toga treba trenirati, ali je najveći izazov bestežinsko stanje, prenosi Gerst. Njegove kolege koje su već bili u svemiru su mu objasnile da telo i mozak moraju da se priviknu da „ništa nije normalno“. Treba dobro paziti da vam ne pobegne zalogaj koji želite da stavite u usta, ne možete tek tako negde staviti alat kojim se služite, a i noge treba da se naviknu na sasvim druge zadatke. Obično je za prilagođavanje potrebno bar nedelju dana.

A onda su tu i intelektualni zadaci jer su i smisao puta naučna istraživanja. Planirana su 162 eksperimenta, a Gerst će istraživati osteoporozu, razvoj novih legura nastalih bez sile teže i uštede u potrošnji goriva. Neke od eksperimenata će on tek započeti pa će tek sledeći tim svemirske stanice moći da vidi rezultate.

Gerst se najviše raduje pogledu na Zemlju: „Videti je kao kuglu, čitave kontinente, bez državnih granica kao što je u knjigama i atlasima.“ Na misiju se sprema s jednim Rusom i jednim Amerikancem, i u tome ne vidi problem – bez obzira na trenutnu političku situaciju. „Međunarodna stanica je oduvek bila međunarodni projekt“, a podseća i da je istraživanje svemira i u Hladnom ratu obeležila saradnja Apolo-Sojuz.

Za privatni život nema puno mjesta, jer i njegova sobica nije veća od telefonske govornice. Ipak, poneće sa sobom fotografije prijatelja. To će za njega biti „sidro prema Zemlji i da ne zaboravim, odakle dolazim“.

20. mart

Opet jedna konferencija za novinare putem interneta, ovog puta je okupljena čitava „Ekspedicija 40“, dakle 40. misija koja kreće na MSS. Osim Gersta su u Hjustonu i Amerikanac Gregori Vizmen i Rus Maksim Surajev. Međunarodne ekipe su pravilo, jer na MSS učestvuje pola sveta. Osim američke NASA, Evropske svemirske agencije i Rusije aktivni su i Kanađani i Japanci. Posebnim sporazumom je prisutan i Brazil, zanimanje pokazuju i Indijci i Južnokorejanci. Ali Amerikanci ne žele da i Kina učestvuje u ovom projektu i zato ta zemlja razvija sopstveni svemirski program.

Čuje se pitanje, odakle naziv misije The Blue Dot, Plava tačka. I simbol misije podseća na fotografiju naše planete koja je učinjena sa svemirske sonde Vojadžer 1990. i to sa udaljenosti od 6,4 milijardi kilometara. Odatle je naša planeta tek plava tačka u beskonačnom svemiru ali je i američki astronom Karl Sejgan o tome napisao knjigu u kojoj razmišlja, koliko tek mala plavkasta tačka znači svima nama i koliko je na nama i odgovornost da je održimo.

25. i 26. mart

Svi astronauti misije Plava tačka zajednički prate start prethodne 39. misije. Ukratko, oni su sledeći na redu. Aleksandar Skvorcov, Stiv Svenson i Oleg Artemijev kreću iz Bajkonura u Kazahstanu u ruskoj raketi Sojuz TMA-12M.

Počelo je sve dobro, a put do MSS traje šest sati. Za to vreme obilaze zemaljsku kuglu četiri puta. Ali kad su stigli, ima problema. Rusi javljaju o problemima u računaru tako da je prekinut postupak pristajanja modula s astronautima na svemirsku stanicu. Umesto toga, moraju još jednom oko čitave planete. To nije preveliki problem jer u modulu ima dovoljno kiseonika, hrane i vode.

7. april

Sad već postaje veoma ozbiljno. Vežbe u Hjustonu su završene i Gerst je opet u Nemačkoj, u Kelnu. Tu se dogovaraju poslednji detalji naučnih istraživanja koja sprovode nemački instituti.

Ali nije sve samo u istraživanju. Gerst opet mora na konferenciju za novinare i to sa državnom sekretarkom u Ministarstvu za privredu i energetiku. Jer, istraživanje svemira je još uvek jako skup projekat koji se ne može zamisliti bez podrške politike i države.

14. april

Verovatno se poslednji put sastajemo s Aleksanderom Gerstom pre nego što se on vrati iz svemira. Jer sada je ostalo još samo nešto više od šest sedmica pred njegovo lansiranje i počinju rigorozne mere karantina.

Na MSS su astronauti zajedno na izuzetno skučenom prostoru. Povrh toga, u bestežinskom stanju je zbunjen i naš imuni sistem pa tako i malena prehlada ili kašalj mogu biti golemi problem. Zato počinje obuhvatno lekarsko promatranje, a desetak dana pre lansiranja će i Gerst morati da živi samo iza plastike. Ali i u tom razdoblju će nastaviti komunikaciju preko Tvitera.

Ovom astronautu još uvek ništa nije teško i jedva čeka trenutak kad će sesti u raketu i krenuti na putovanje svog života.

Autori: Hana Fuks / Anđelko Šubić
Odg. urednik: Nemanja Rujević