Premijerka Velike Britanije Tereza Mej rekla je da su ruske diplomate koje imaju nedelju dana da odu iz zemlje, identifikovane kao „neprijavljeni obaveštajni zvaničnici“. London optužuje Moskvu da stoji iza napada nervnim agensom u kojem su u Solsberiju, kako prenosi britanska vlada, otrovani bivši ruski špijun Sergej Skripalj (66) i njegova ćerka Julija (33).  Istovremeno, portparol Kremlja Dmitrij Peskov kaže da Rusija ne prihvata „neosnovane“ optužbe i ultimatume Londona povodom trovanja bivšeg špijuna.

Otac i kćerka su nađeni u besvesnom stanju 4. marta na jednoj klupi; prebačeni su u bolnicu i nalaze se u kritičnom stanju.  Rusija je uputila protest britanskoj ambasadorki u Londonu Lori Bristou i saopštila da je reč o neosnovanim optužbama; u ponoć je istekao rok koji je britanska premijerka Tereza Mej postavila Rusiji da objasni zbog čega je nervni agens ruske proizvodnje upotrebljen u ovom napadu.

Zanimljivo je da se vesti o ovom događaju ne nalaze na naslovnim stranama internet-portala najvećih nemačkih medija, već uglavnom u posebno izdvojenoj rubrici „politika“ koja mora posebno da se otvori, pa i tamo tek među manje važnim vestima, udno stranice. No, i tamo gde se nalaze, uglavnom su prenete na isti način: „Rusija nije u zadatom roku odgovorila na britanski ultimatum“, uz sliku ruskog predsednika Vladimira Putina. Redak izuzetak predstavlja Frankfurter rundšau, koji je pored istog naslova objavio sliku - britanske premijerke Tereze Mej. Evo izvoda iz karakterističnih tekstova objavljenih u nemačkoj štampi.

„Kada je reč o napadu otrovom na bivšeg ruskog špijuna Sergeja Skripalja“,  piše dnevnik Velt, „situacija se razvija u test za političku čvrstinu Evrope – prema Moskvi i prema Vašingtonu. Sada više nije isključeno da bi odgovor na napad nervnim gasom mogao biti i bojkot fudbalskog Prvenstva sveta.“

Noje osnabriker cajtung piše: „Moskva je imala motiv, sredstva i moć da napadne Skripala i njegovu kćerku nervnim gasom Novičokom. Volja da se diskutuje o tome ima isto toliko smisla kao i ruski državni doping u sportu. Državni doping i državni terorizam su u Putinovoj državi politika drugim sredstvima. Ostaje pitanje kako će reagovati Zapad. To bi Putina stvarno trebalo da zaboli. Ako je sport kao nosilac imidža očito tako važan da postoji državni doping, onda bi britanski bojkot Svetskog prvenstva stvarno zaboleo. A pošto ruska agresija može da pogodi svaku zapadnu zemlju na njenoj državnoj teritoriji ili na internetu, logična posledica bi bila da i druge ekipe bojkotuju Prvenstvo. Jer, koliko dugo će Zapad još dopuštati da mu se preti, da ga lažu i varaju?“

„Eskalacija po scenariju“ – naslov je koji je svom članku dao levičarski dnevnik Junge velt: „Trovanje bivšeg britanskog špijuna Sergeja Skripalja u Velikoj Britaniji, vlada u Londonu koristi za sistematsku eskalaciju konflikata sa Rusijom. Premijerka Tereza Mej je u Donjem domu parlamenta rekla da je vlada ’vrlo sigurna’ da Rusija stoji iza napada na Skripalja ili direktno, ili je odobrila da sovjetski bojni otrovi dospeju van zemlje. Ona je postavila Moskvi rok do ponoći da se ’zadovoljavajuće’ izjasni o situaciji“.

„Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg spekulisao je o tome da li zapadni ratni savez sada može da aktivira član 5 o međusobnoj pomoći, i rekao da bi ratna Alijansa sada mogla da ubrzano primi u svoje redove Ukrajinu i balkanske države. A u SAD je rečeno da bi sada Vašington mogao da aktivnije naoružava ukrajinsku armiju - sve ciljevi koje Zapad ionako sledi i za koje sada smatra da bi u senci uzavrelog ogorčenja mogao da ima povoljne uslove.“

Dnevnik Minhner merkur konstatuje da je „Pokušaj ubistva dvoje građana koji žive u Velikoj Britaniji nervnim gasom ruske proizvodnje vrlo teška stvar. Napad ne samo što može da trajno zatruje odnose između Rusije i Zapada, već može i da naruši ugled zemlje u čitavom svetu. Čak ni prevejanom igraču kakav je Putin sigurno nije stalo da ga trpaju u isti koš sa kriminalnim režimima poput onog u Severkoj Koreji. Niko, pa ni najokoreliji funkcioner FIFA, ne bi došao na ideju da tamo održi Svetsko prvenstvo u fudbalu. Nikakvo čudo što su u Rusiji – a i Nemačkom fudbalskom savezu – upravo postali malo nervozni.“

Priredio Saša Bojić

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android