Čini se da je lista revolucija u bivšem sovjetskom prostoru postala duža. Nakon Gruzije 2003, Ukrajine 2004. i 2013. i Kirgizije 2005, ulični protesti su doveli do smene i u Jermeniji. Premijer Serž Sargsjan je u ponedeljak, pomalo iznenađujuće, objavio da se povlači sa funkcije. Samo nekoliko sati pre toga medijima su kolali izveštaji prema kojima su se vojnici priključili demonstrantima. Dosadašnji potpredsednik Vlade Karen Karapetjan biće tehnički premijer.

Sargsjan (63) nije bio na funkciji ni punih sedam dana. Nakon dva mandata na mestu predsednika on je kao šef vlade nameravao da dalje vuče sve konce u Jerevanu. Temelje novog sistema je postavio na referendumu 2015. kada je moć iz Predsedništva izmeštena u Vladu. Tada je Sargsjan obećao da neće sam preuzeti funkciju premijera pa je ipak to uradio 17. aprila. To je dovelo do masovnih protesta.

„Nezadovoljstvo Sargasjanovim sistemom i njegovom Republikanskom partijom je sa godinama postajalo sve dublje“, kaže Nino Lejava, šef kancelarije Fondacije Hajnrih Bel u Jerevanu. Vladajuća stranka je htela da upodobi sistem tako da Sargsjan ostane moćnik, samo na drugoj funkciji, kaže Lejava za DW.

Duga istorija protesta

Nezadovoljstvo u Jermeniji, maloj kavkaskoj republici sa tri miliona stanovnika, nije od juče. Već nakon prve izborne pobede Sargsjana na predsedničkim izborima 2008. bilo je masovnih protesta koji su brutalno ugušeni. Poslednje velike demonstracije bile su 2015. a povod je bilo povećanje cene struje. Sargsjan je tada odustao od tog povećanja.

Sadašnji talas protesta počeo je pre desetak dana, a motivisan je pre svega siromaštvom i korupcijom koji su hronični problemi u Jermeniji. Izbor Sargsjana za premijera je tu delovao kao katalizator. Tokom vikenda su desetine hiljada ljudi blokirale funkcionisanje glavnog grada. Većinu demonstranata činili su mladi ljudi.

Vođa opozicije Nikol Pašinjan, bivši novinar, a sada poslanik, najpre je uhapšen da bi ubrzo bio oslobođen. Njegov trominutni sastanak sa Sargasjanom je tokom vikenda delovao kao najava smene na vlasti. Bili su to čudnovati snimci: premijer sedi za malenim stolom u jednom hotelu pored svog izazivača. Pašinjan (42) je delovao kao ulični borac: proseda brada, zelena maskirna majica, crni kačket. Jasno je stavio do znanja da je došao da priča samo o odlasku Sargsjana sa funkcije.

Uzdržanost u Moskvi

U Moskvi događaji iz Jermenije mora da deluju kao noćna mora. Rusija svakojake proteste u susednim zemljama tumači kao zapadnjačke zavere. Jermenija je dugo važila kao verni saveznik. „Mirni odlazak jednog političara koji je planirao da ostane na vlasti još mnogo godina jeste šamar za spoljnu politiku Moskve“, kaže za DW ruski politički analitičar Konstantin fon Eger.

No javno mnjenje u Jermeniji ostaje tradicionalno proruski orijentisano. Zato su reakcije Moskve najpre bile oprezne. Predsednik parlamenta Vjačeslav Volodin saopštio je da se radi o unutrašnjim problemima Jermenije.

Za sada nije poznato kako će se stvari razvijati. Poznavaoci prilika veruju da opoziciju u Jermeniji čekaju naporni pregovori sa Republikanskom strankom koja i dalje ima većinu. Cilj opozicije su nesumnjivo prevremeni izbori.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android