Veliki italijanski pisac i filozof Umberto Eko umro je u 84. godini života. Italijanski premijer Mateo Renci izjavio je saučešće njegovoj porodici i rekao da je Eko bio neprikosnoveni primer evropskog intelektualca. Fotografija ga prikazuje kako potpisuje knjige prošle godine u Parizu.

Eko je rođen 5. januara 1932. u Alesandriji na severu Italije. Na severu zemlje je uglavnom provodio vreme, posebno u Milanu, gradu u kojem je i umro. Sa Nemicom Renate Range živeo je u braku više od pola veka, a imaju i dvoje dece.

I letovalište Kamolji, u kojem je nastala ova slika, nalazi se na severu, blizu Đenove. U obližnjoj Bolonji je Eko 1971. postao profesor semiotike. Do kraja života je sakupiio 30 počasnih doktorskih titula. Bližio se pedesetoj godini kada je objavio svoj prvi roman.

Bio je aktivan i politički često oštro kritikujući vlast Silvija Berluskonija. Kao književnik i kolumnista dobio je brojne nagrade. U Majncu je dobio Gutenbergovu nagradu, kao i nemački Savezni krst za zasluge. U Italiji je dobio renomiranu nagradu Strego. Uprkos stalnim špekulacijama da je među favoritima, nije dobio Nobela za književnost.

Prvi Roman "Ime ruže" (1980) odmah mu je doneo svetsku slavu, a novi zamah je usledio kada je film ekranizovan 1986. sa Šonom Konerijem u glavnoj ulozi. DO smrti je više objavljivao teorijske radove nego romane, ali su svi odreda bili bestseleri: "Fukoovo klatno", "Ostrvo dana pređašnjeg", "Baudolino"...

Čuvena je i privatna biblioteka Umberta Eka. Najsmelije procene kažu da je u njoj 50.000 knjiga. Profesor i filozof povukao se s univerziteta 2007. godine. Smatran je jednim od najvažnijih i najuticajnijih intelektualaca današnjice.