Ivo Šegota je sa svojim partnerom Mladenom Kožićem još 2017. godine u zagrebačkom centru za socijalno staranje izrazio želju da budu procenjeni kao potencijalna hraniteljska porodica. Postupak procene je pokrenut, ali ga je, nakon nekog vremena, naprasno prekinulo Ministarstvo demografije.

U razgovoru za DW Šegota kaže da su ih službenice centra kojem su se obratili – psihološkinja i socijalna radnica – uvele u proceduru procene veoma profesionalno i prijatno, i da su prošli opširne psihološke testove i razgovor o motivaciji.

„Službenice centra bile su iskreno radosne zbog toga što postoji interes za hraniteljstvo, jer toga u Zagrebu hronično nedostaje, a broj dece u sirotištima je ogroman. Nadamo se da ćemo tokom 2020. završiti proceduru procene, a onda je sve na stručnjacima Centra za socijalno staranje da nas spoji s konkretnim detetom ili decom kojima bi naša porodica bila najbolja moguća hraniteljska porodica. Tome se veoma radujemo, jer već dugo čekamo, a veoma dobro znamo koliko je mnogo napuštene dece zarobljene u sistemu. Verujemo da će Centar dati pozitivnu procenu našeg znanja, veština i kapaciteta da budemo hraniteljska porodica koja će moći da se stara o više dece“, naglašava Šegota.

Istorijska presuda Upravnog suda

Iako je hrvatski Zakon o hraniteljstvu (udomiteljstvu) iz 2019. godine isključio istopolne parove sa spiska onih koji mogu da usvoje decu, krajem iste godine Upravni sud u Zagrebu doneo je istorijsku odluku da istopolni partneri – molekularni biolog Ivo Šegota i sociolog Mladen Kožić – imaju pravo da budu hranitelji. Prema odluci suda, nadležno Ministarstvo demografije, koje je prethodno odbilo zahteb Šegote i Kožića, novu odluku zasnovanu na domaćem i međunarodnom zakonodavstvu trebalo bi da donese u roku od 60 dana.

-pročitajte još: Velike razlike u pravima homoseksualaca u EU

I dok su javnost i bivša predsednica Hrvtaske Kolinda Grabar Kitarović s odobravanjem dočekali tu odluku, Vlada baš i nije znala šta bi s tim, pa se svaki komentar izbegavao pod izgovorom da nadležno Ministarstvo još nije dobilo odluku Upravnog suda. Odluka je početkom 2020. godine konačno i stigla, pa smo ovih dana od Ministarstva za demografiju, porodicu, mlade i socijalnu politiku konačno i dobili konkretniji odgovor.

Ministarka Vesna Bedeković još jednom je izbegla da komentariše odluku Upravnog suda, ali nam je njena portparolka Daria Marjanović rekla da je Ministarstvo odluku Upravnog suda zajedno sa spisom prosledilo na postupanje nadležnom centru za socijalno staranje. To de fakto znači da je Ministarstvo jednostavno prihvatilo odluku Upravnog suda i da se više neće opirati mogućnosti da Šegota i Kožić postanu hranitelji.

Oceniti ustavnost zakona

I dok iz Ministarstva demografije poručuju da se pri izradi Zakona prvenstveno vodilo računa o najboljem interesu deteta, doc. dr Ivana Milas Klarić s Katedre za porodično pravo zagrebačkog Pravnog fakulteta, smatra da postoje osnove za ocenu ustavnosti tog zakona u delu koji se odnosi na onemogućavanje istopolnim partnerima da postanu hranitelji. Ona napominje i da sva relevantna svetska istraživanja pokazuju da seksualna orijentacija roditelja/usvojitelja/hranitelja ne utiče sama po sebi na dobrobit deteta, odnosno da je za dobrobit deteta ona irelevantna.

„Odluka suda morala bi da se odrazi na izmene zakonodavstva u pozitivnom smislu, ali ne znam da li možemo to sa sigurnošću da očekujemo, jer smo nebrojeno puta, nažalost, bili svedoci otezanja ili nepostupanja prema odlukama suda. Što se tiče postupanja centara za socijalno staranje, oni u pravilu postupaju prema uputstvima nadređenih, odnosno Ministarstva, i teško je očekivati njihovo autonomno delovanje“, ističe Milas-Klarić koja je, kao ekspertkinja za porodično pravo bila i pravobraniteljka za decu Republike Hrvatske.

Sudska odiseja se nastavlja

Šegota i Kožić su prvu bitku s državom dobili i verovatno će im biti omogućeno da budu hranitelji. Ali oni još uvek vode sudski spor protiv države jer im je zabranjeno pravo na usvajanje dece. Centar za socijalno staranje je još 2016. godine odbio da sprovede procenu podobnosti za usvojitelje.

„Ta tužba još nije rešena, ali se nadamo da će i po tom pitanju 2020. biti naša srećna godina. Ne vidimo nijedan opravdani razlog zašto gej par, koji je u stabilnoj vezi, par koji se venčao u skladu s hrvatski Zakonu o životnom partnerstvu, ne bi mogao da bude hraniteljska i usvojiteljska porodica u Hrvatskoj. U velikoj većini država EU to je moguće već godinama i decenijama“, naglašava Šegota.

On dodaje i da su zakonske promene u smeru širenja prava za LGBT-osobe posledica pola veka opširnih naučnih istraživanja koja sva potvrđuju da nema razlike za psihosocijalni razvoj deteta ako ga odgaja porodica sačinjena od žene i muškarca ili žene i žene ili muškarca i muškarca.

Dobrobit deteta

„Osnovno je pitanje zašto se naša država, uprkos deklarativnom pozivanju na društvo znanja, u ovom slučaju ne uskladi s opšteprihvaćenim nauönim saznanjima, već podilazi neutemeljenim strahovima i predrasudama“, upozorava Šegota.

Milas Klarić podseća da Konvencija o pravima deteta ne određuje osobine hranitelja ili usvojitelja u smislu seksualne orijentacije. „Osnovno načelo postupanja jeste zaštita dobrobiti deteta. To znači svakog pojedinog deteta, u svakom slučaju kada se o njemu odlučuje. Uzimajući u obzir navedeno, kao i sveukupnost važećeg hrvatskog zakonodavstva (odredbe Ustava Republike Hrvatske, Porodičnog zakona, Zakona o istopolnim zajednicama i Zakona o suzbijanju diskriminacije), smatram da istopolni partneri ne bi smeli da budu isključeni iz mogućnosti da budu hranitelji i usvojitelji dece u Hrvatskoj, naravno, ako ispunjavaju sve ostale zakonom predviđene pretpostavke za hraniteljstvo ili usvajanje“, zaključila je Milas Klarić.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android