Kira Džonson je u aprilu 2016. u jednoj bolnici u Los Angeđesu rodila svog drugog sina. Nakon carskog reza, majka i dete su se oporavljali kada je Kirin suprug Čarls primetio krv u kateteru svoje supruge. Odmah je alarmirao lekare. Ultrazvuk je pokazao da Kira ima obilno unutrašnje krvarenje. Ali umesto da je odmah operišu, osoblje je Kiru stavilo na čekanje. „Ona trenutno nije naš prioritet“, glasilo je objašnjenje.

Tek deset sati nakon carskog reza Kira se ponovno našla na operacionom stolu. Ali odmah nakon primene narkoze, mlada Afroamerikanka je preminula.

Crnkinje tri puta ugroženije

Kira Džonson nije usamljen slučaj. Svake godine tokom trudnoće, prilikom porođaja ili neposredno nakon njega u SAD umre više od 700 žena. Ni u jednoj drugoj industrijskoj zemlji na svetu smrtnost porodilja nije tako visoka. U Nemačkoj je smrtnost recimo više nego upola niža.

U rizičnu grupu u SAD spadaju crne žene. One tri puta češće umiru u trudnoći i prilikom porođaja nego bele žene. „Jedan od razloga visoke smrtnosti Afroamerikanki je slabiji pristup zdravstvenom osiguranju“, kaže Aza Nedari. Ona je babica, predsednica je jednog udruženja na jugu Vašingtona i drži jednu kliniku za porođaje. U Vašingtonu doduše postoji nekoliko klinika s odeljenjima za porođaje, ali nijedan na jugu grada, tamo gde uglavnom živi crno stanovništvo.

Nedarijeva u svojoj klinici može odjednom da se brine samo za manji broj pacijentkinja. I to samo ako ne dođe do komplikacija. Za složenije preglede, žene moraju da voze više od sat vremena, do centra grada. „Za trudnice koje obavljaju naporne poslove ili imaju decu često je nemoguće da odlaze na preglede“, kaže Aza Nedari.

Problem sa zdravstvenim osiguranjem

I Stejsi D. Stjuart, predsednica organizacije za prava žena „March of Dimes“, za visoku stopu smrtnosti majki u SAD pre svega krivi nedostatak pristupačnog zdravstvenog osiguranja. Njena organizacija zalaže se za to da besplatno državno osiguranje ne bude ukinuto odmah nakon porođaja.

Dodatni razlog za nedostatke u zdravstvenoj nezi za Afroamerikanke jeste i manjak lekara iz te društvene grupe. Studije koje u proseku koštaju oko 200.000 dolara, jedan su od razloga zbog kojeg među Afroamerikancima ima relativno mali broj lekara. To ima svoje posledice i po zdravstvenu negu žena iz te društvene grupe.

Novinarska mreža „ProPublica“ je u jednom istraživanju otkrila da se Afroamerikanke osećaju zapostavljenu u bolnicama u kojima je osoblje uglavnom sačinjeno od belaca. Ispitane žene žale se da se njihove pritužbe na bolove shvataju manje ozbiljno nego kod belih žena.

Svakodnevni rasizam

Ginekolog Ester Gamučiraj Madzivire iz Severne Karoline te pritužbe počela je da shvata ozbiljno tek kada se zbog prevremenog porođaja i sama našla u bolnici. „Umesto odgovora, na pitanja koja sam postavljala često sam dobijala uvredljive i površne komentare“.

Ona ženama koje odlaze na savetovanja u klinike preporučuje da se dobro pripreme, jer će lekari tako ozbiljnije da ih shvate. Madzivire je uverena da će smrtnost među porodiljama u SAD uskoro pasti. „Nalazimo se na prekretnici, jer po prvi put otvoreno govorimo o diskriminaciji. Do sada je to bila tabu-tema“, kaže ta lekarka. Osim toga, i mnogi političari Demokratske stranke tom temom se bave u kampanji za predsedničke izbore sledeće godine, ukazujući tako na katastrofalnu zdravstvenu politiku Republikanske stranke.

Aza Nedari i Stejsi D. Stjuart ne dele taj optimizam. One pozdravljaju raspravu o toj osetljivoj temi, ali ne očekuju neke značajnije promene. „Sve dok je rasizam deo svakodnevice Afroamerikanaca mi se borimo samo protiv simptoma, ali ne i protiv uzroka bolesti. Nama je potreban sistem u kojem osobe neće biti tretirane drugačije samo na osnovu drugačije boje kože“, zaključuje Aza Nedari.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android