Početkom maja 2013. sirijske vladine snage ubile su najmanje 167 ljudi – među njima i čitave porodice – u dva manja grada na zapadu zemlje. Na osnovu izjava očevidaca i video-snimaka Hjuman Rajts voča pretpostavlja se da je većina tih ljudi ubijena nakon okončanja borbe i povlačenja opozicionih boraca. Samo tri meseca kasnije, početkom avgusta, naoružani pobunjenici ušli su u priobalni grad Latakija, ubili 190 civila i 200 uzeli za taoce – uglavnom žene i decu. Najmanje 67 njih je ubijeno, prema podacima Hjuman rajts voča. Takvi užasi se ponavljaju u Siriji, gde je tokom trogodišnjeg sukoba poginuo veliki broj civila – oni su odstreljeni, zaklani, izbodeni bajonetima, pokošeni bombama.

„Kao da je u pitanju scenario Drugog svetskog rata, sa žestokim bombardovanjem pozicija koje su zauzele opozicione snage. Čitave oblasti su zatvorene“, kaže Hamit Dardagan, jedan od autora izveštaja Oksfordske istraživačke grupe (ORG) o sirijskim žrtvama. Izveštaj je fokusiran na broj dece-žrtava, koja čine 11.420 od 113.735 ubijenih Sirijaca u konfliktu do avgusta ove godine (broj je u međuvremenu dostigao 126.000). Izveštaj ORG navodi statistike prema polu, starosti, geografskom području ili ako je poznato, uzroku smrti. „Pobijena deca pokazuju koliko je rat sveprisutan. Ne radi se o vladinim snagama koje se bore protiv pobunjenika, rat utiče na celokupno društvo.“

Pogođeno celokupno društvo

Mohamaed Ali Sergie, sirijski novinar koji je proveo četiri meseca u zemlji ove godine, smatra da takav intenzitet nasilja nije viđen u ovom veku. On navodi masakr u naselju Hula u maju 2012, kada su, prema podacima UN, naoružane grupe odane predsedniku Bašaru al Asadu ubile stotinu ljudi, uključujući i decu. „Ljudi su stradali od metka iz blizine ili su bili izbodeni. To ne možete videti u uobičajenim sukobima, čak ni u Iraku, Pakistanu ili Avganistanu. Ne čuje se o krvoproliću takvog obima.“

Izveštaj ORG nesumnjivo pokazuje da su vladine snage odgovorne za ogromnu većinu civilnih žrtava, iz jednog prostog razloga: osnovni uzrok smrti dece je eksplozivno oružje, njime je ubijeno 7.557 (71 odsto) od 10.586 dece, čiji je uzrok smrti poznat. „Oružje korišćeno za ubijanje većine dece, prema izveštaju, u rukama je Asadovog režima“, kaže Sergie. „Pobunjenici nemaju avione ili helikoptere, nemaju artiljeriju srednjeg dometa koja može da izvede te eksplozije. Samo na osnovu toga, ako hoćete da nekoga okrivite, to bi ukazalo na vladu.“

To su sada potvrdile i UN, a visoka komesarka UN za ljudska prava Navi Pilaj pre nekoliko dana je rekla da je ima dokaza „vrlo ozbiljnih zločina, ratnih zločina, zločina protiv čovečnosti“ i da „dokaz ukazuje na odgovornost na najvišem nivou vlade, uključujući i šefa države“.

Deca – nisu žrtve, već meta

Izveštaj ORG ostaje neutralan jer, kako kaže Dardagan, „ako je neko ubijen u unakrsnoj vatri, ko zaista zna ko je ispalio metak?“ Ipak, neki aktivisti se spore oko takvog tumačenja. Aktivistkinja Hjuman rajts voča Lejla Nahavati rekla je za DW da je „ubijanje dece oduvek bilo deo Asadove startegije. Režim sistematski ima za metu decu, čime želi da demorališe narod.“ Mark Pjerini, bivši ambasador EU u Siriji, predviđa da će izveštaj ORG biti jedan od „kritički važnih“ dokaza o žrtvama na Konferenciji o Siriji „Ženeva 2“ planiranoj za 22. januar 2014. Ali da li će čelnici Evrope, Rusije i SAD uzeti te činjenice u obzir kada budu pokušali da posreduju između Asada i podeljene opozicije, to je drugo pitanje.

Autori: Benjamin Najt / Ivana Ivanović
Odg. urednik: Nemanja Rujević