„To neće funkcionisati“, kaže počasni predsednik Bajerna Uli Henes na pitanje lista „Frankfurter algemajne cajtung“ o ograničavanju plata u nemačkom profesionalnom fudbalu. U nekim ranijim vremenima, kada je Henesova reč imala mnogo veću težinu i kada se činilo da ekspanziji fudbala nema granica, njegova procena bi sigurno naišla na većinsko odobravanje. Ali ta vremena su prošla. Korona-kriza je pokazala koliko je sistem profesionalnog fudbala krhak, i to uprkos milijardama evra koje zarađuje na osnovu TV-ugovora.

Čitav niz klubova Prve i Druge Bundeslige našao se u problemima nakon izbijanja pandemije. Jedva su sprečeni prvi bankroti. Profi-fudbal morao je da se suoči s nekoliko ozbiljnih pitanja.

-pročitajte još: Fudbal ponovo sa gledaocima?

Nemački fudbalski savez (DFB), Nemačka fudbalska liga (DFL, udruženje profesionalnih klubova), kao i sami klubovi izjavljuju da žele da „propišu“ novu filozofiju poslovanja. I da ubuduće funkcionišu „s poniznošću i merom“.

Šalke je kao prvi klub Bundeslige koji je uveo gornju granicu za nove ugovore. Ali za taj potez više je zaslužno to što se taj klub iz Rurske oblasti našao u finansijskom škripcu. Šalkeu je naime bila potrebna dvocifrena milionska garancija pokrajine Severna Rajna Vestfalija kako bi izbegao stečaj.

Opermanova inicijativa

Iz Bundestaga sada stiže predlog da se uvede generalna gornja granica za plate u nemačkom profesionalnom fudbalu. Iza te inicijative stoji zamenik predsednika Nemačkog parlamenta, socijaldemokratski (SPD) političar Tomas Operman. On je ujedno i predsednik Etičke komisije DFB.

Prema informacijama lista „Zidojče cajtung“, Operman je zamolio Naučnu službu Bundestaga da izradi dve ekspertize u kojima bi trebalo istražiti mogućnost uvođenja gornje granice u evropskom fudbalu. Zaključak je bio sledeći: takozvani „Salay Cup“ je u načelu moguć – i ne krši pravo Evropske unije. A upravo to je do sada bio glavni argument ljudi iz sveta fudbala kojim su se opirali uvođenju takvih ograničenja.

Za Jana F. Orta, stručnjaka za sportsko pravo sa Univerziteta u Kelnu, te dve ekspertize koje su u ove nedelje predstavljene na Skupštini DFL, ipak mnoga pitanja ostavljaju otvorenim. „Uopšte nije jasno koji oblici ’Salary Cupa’ su bila predmet analize. Ta tema je, pravno gledano, izuzetno kompleksna“, kaže Ort za DW: „To dotiče veoma teška pitanja vezana za evropsko pravo i nemačko radno pravo.“

Zato se Ort zalaže za evropsko, a ne samo nemačko rešenje: „Čini mi se da obe ekspertize dolaze do istog zaključka – da je naime moguće samo sveevropsko rešenje, i to uključuje i UEFA, a naravno samo ukoliko postoji sportsko-politička volja za uvođenjem ’Salary Cupa’.“

Bundesligaši kao pioniri?

Ta Ortova tvrdnja ukazuje na problem: Opermanova inicijativa verovatno neće naići na veliko oduševljenje u svetu profesionalnog fudbala. A to potvrđuju i reči Ulija Henesa.

Pritom bi upravo klubovi Bundeslige trebalo da budu pioniri u tom nekom „evropskom rešenju“, smatra Tomas Heren sa Univerziteta u Minsteru. „Mali klubovi mogu da prežive samo ako veliki klubovi budu etički bolje nastupali. U Engleskoj i Španiji će sigurno biti otpora gornjoj granici za plate, ali nemački glas ima određenu težinu u okviru UEFA.“

Sindikat fudbalskih igrača VDV uvođenje „Salary Cupa“ po uzoru na SAD ne smatra preterano smislenom idejom: „U socijalnoj tržišnoj privredi nemačkog tipa cenu definiše tržište“, podsetio je šef VDV Ulf Baranovski u izjavi za list „Frankfurter algemajne cajtung“: „Kad je reč o tome kako pozicionirati fudbal da bude spreman bolje da reaguje na buduće krize, onda bi pre svega trebalo da se pobrinemo za to da sami klubovi imaju više osnovnog kapitala, odnosno da se uvedu bolji instrumenti obezbeđenja od kriza.“ Kadrovski troškovi, dakle troškovi za igrače, u ovom trenutku čine samo oko 37 odsto budžeta nemačkih profesionalnih klubova, dodaje Baranovski.

Model „Salary Cupa“ odavno se pokazao kao dobar u američkom sportu, na primer u košarkaškoj NBA-ligi. Tamo se na početku sezone dogovori ukupni budžet koji svaki pojedini klub sme da potroši na plate igrača. Definisan je samo „minimalac“, odnosno najniža moguća plata. S obzirom na to da je ukupna svota limitirana, time se automatski sprečava da samo finansijski jaki klubovi angažuju vrhunske igrače.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android