U istraživanjima javnog mnjenja pred izbore za Bundestag 26. septembra, njegova stranka, SPD, trenutno je tek na trećem mestu, iza CDU/CSU i Zelenih. Pa ipak, kandidat SPD za kancelara nastupa borbeno: „Želim da postanem kancelar, o tome se radi”, rekao je Olaf Šolc u intervjuu koji su vodili glavna urednica DW Manuela Kasper-Kleridž i novinar Džafar Abdul Karim.

Da bi se to dogodilo, porast popularnosti SPD-a morao bi da se nastavi i samo ako Socijaldemokrate prestignu Zelene, Šolc bi mogao da stekne pravo da sastavlja vladu.

„Važno je da imate jasne principe”, kaže kandidat SPD-a. „Jedan od mojih principa je, na primer, da sam veoma posvećen nemačkoj odgovornosti u okviru transatlantskog partnerstva sa NATO.“

-pročitajte još: Nemačka – izbori sve neizvesniji

Vlada sa Levicom? Radije ne

Šolc ne pominje NATO bez razloga – a to u velikoj meri ograničava mogućnost formiranja vlade. Matematički gledano, a prema poslednjim istraživanjima javnog mnjenja, moguće je formirati vladajuću koaliciju koju bi činili SPD, Zeleni i Levica. Ali, Levica smatra da je NATO anahronizam i želi da Alijansu ukine.

U svakom slučaju, za Šolca je važno da „nikakvo formiranje vlade uz pomoć Alternative za Nemačku (AfD)“ za SPD nije opcija. I drugo, kaže Šolc, „verujem da moramo da nateramo CDU i CSU da se odmore u opoziciji.“

Vakcina za ceo svet

Buduću vladu Nemačke očekuju mnogi problemi, pre svega dalji tok pandemije korone. Berlin će do kraja 2022. godine uložiti 400 milijardi evra u borbu protiv ekonomske štete izazvane pandemijom. S uspehom, naglašava Šolc, aktuelni ministar finansija i vicekancelar. „Vidimo da sada imamo dobar rast“.

Situacija je u mnogim drugim zemljama znatno lošija – pandemija je dramatično pogoršala društvenu nejednakost. Nemačka ima odgovornost za svet i shvata to ozbiljno, naglašava Šolc. Proizvodne kapacitete trebalo bi proširili tako da „na raspolaganju bude dovoljno vakcina“. Osim toga, milijarde su stavljene na raspolaganje međunarodnim institucijama kako bi se u nabavci vakcina podržale najsiromašnije zemlje. „Ne nedostaje spremnosti da se dâ novac.“

Koga deportovati?

Još jedan izazov za buduću vladu Nemačke biće i odnos prema migrantima i izbeglicama. Olaf Šolc o tome ima jasno mišljenje: „Postoje jasna pravna pravila u pogledu toga ko može ovde da zatraži zaštitu – naime, ako postoje dovoljni razlozi za bekstvo“. I ne može svako ko je pobegao da ostane u Nemačkoj, što posebno važi za kriminalce i zločince. „Neko ko počini teške zločine ne može da računa da će moći ovde da ostane“.

Šolc trenutno ne vidi mogućnost za repatrijaciju više od 800.000 izbeglica iz Sirije. S obzirom na to, „najvažniji zadatak“ je, smatra, obezbediti da se oni uključe u život u Nemačkoj. Svako od njih mora da dobije mogućnost da stekne dobro obrazovanje, da se zaposli i da ima sve druge mogućnosti za integraciju.

Ali Berlin snosi odgovornost i za izbeglice koje nisu u Nemačkoj. „S moje tačke gledišta, imamo odgovornost i za izbeglice koje su pronašle zaštitu na drugim mestima u svetu, često i u zemljama kojima se ne upravlja onako kako mi u Nemačkoj zamišljamo da bi trebalo. Za njih se pre svega mora obezbediti bezbednost i zaštita“.

Nova politika prema Istoku

Posebna tema u intervjuu za DW bila je Rusija. Kakav bi stav Olaf Šolc zauzeo prema Vladimiru Putinu ukoliko bi postao kancelar?

Uvek je bilo razgovora s Rusijom, odgovara Šolc. Međutim, što se tiče kolektivne bezbednosti, „ispravno je da Nemačka deluje zajedno sa drugima“. Evropa i Rusija bi morale da se vrate kriterijumima Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS). „To podrazumeva i jasnu izjavu da smo posvećeni tome da granice u Evropi ne treba više nasilno da se pomeraju.“

„Potrebna nam je nova politika prema Istoku“, naglašava Šolc. A Rusija mora da prihvati „da se primenjuje vladavina prava, a ne pravo najjačih“.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu